Odlazak na razgovor kod stručnjaka za mentalno zdravlje je još uvek tabu tema u našem okruženju, i to može da predstavlja prepreku da neko zatraži pomoć koju oseća da mu je potrebna. Dalju prepreku može da predstavlja i to što ljudi bivaju zbunjeni ko je psiholog, ko psihijatar, ko psihoterapeut, te nisu sigurni kome bi trebali da se obrate.
Možemo takođe da osećamo da naš problem nije “dovoljno ozbiljan” da bi potražili savet, a mi želimo da vas uverimo da nijedan ljudski problem nije “previše mali”, i da razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može svakoj osobi da bude od koristi.
Koji su česti razlozi javljanja stručnjacima za mentalno zdravlje?
Spektar ljudskog iskustva je vrlo raznolik, te su razni i razlozi zbog kojih ljudi potraže pomoć psihologa ili psihijatra.
- Anksioznost i stres
- Problemi na poslu ili u školi
- Problemi u partnerskim ili porodičnim odnosima
- Simptomi depresije
- Zavisnost od alkohola, cigareta, psihoaktivnih supstanci ili kockanja
- Gubitak bliske osobe i tugovanje
- Strahovi i fobije
- Bolesti
- Nesanica i problemi sa spavanjem
- Traume, kao što su saobraćajne nesreće, nasilje, prirodne katastrofe, ratovi, žrtve zločina
Stručnjaci za mentalno zdravlje nisu samo tu da pomognu sa negativnim ljudskim iskustvima. Ljudi mogu da zatraže razgovor i ukoliko žele da rade na svom samopouzdanju, da postignu svoje ciljeve i da unaprede sebe kao ličnost.
U zavisnosti od vašeg specifičnog iskustva, biće potrebno da se obratite različitim stručnjacima. U daljem tekstu možete saznati više o tome koja je razlika između psihologa i psihijatra, kao i psihoterapeuta, savetnika i kouča, i na koji način svaki od navedenih stručnjaka može da vam pomogne.
Ko je psihijatar?
Psihijatar je lekar koji je završio specijalizaciju iz psihijatrije. Psihijatri u lečenju mogu da koriste farmakoterapiju, odnosno da prepisuje lekove, što ih razlikuje od ostalih stručnjaka za mentalno zdravlje.
Psihijatri najčešće rade u bolnicama, na odeljenju zvanom “psihijatrija”, i rade kako u državnim tako i privatnim ustanovama. U svom radu, psihijatri usko saradjuju sa neurolozima, endokrinolozima, pedijatrima i psiholozima. Lekovi koji se koriste u psihijatrijskom lečenju su antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici, sedativi, lekovi za spavanje i psihostimulansi.
Ko je psiholog?
Psiholog je stručnjak za mentalno zdravlje koji je završio akademske studije psihologije. Psihologija je nauka koja se bavi proučavanjem ljudske psihe- samim tim, psiholog se bavi raznim mehanizmima psihičkih funkcija, u koje spadaju mišljenje, emocije, motivacija, učenje, pamćenje, opažanje…
U zavisnoti od toga u kojoj vrsti ustanove rade, psiholozi se bave različitim stvarima. Psiholog može da bude zaposlen u zdravstvu, u socijalnoj zaštiti, u obrazovnoj ustanovi (vrtiću, školi, fakultetu), u policiji, na sudu, ili kao saradnik u ljudskim resursima.
Psiholozi u zdravstvenim ustanovama se najviše bave psihodijagnostikom- procenom kognitivnih i emocionalnih sposobnosti osobe, kao i crta ličnosti, pomoću mernih instrumenta.
Glavni instrument koji psiholog koristi u svom radu i u dijagnostičkoj proceni su testovi. Pored toga, psiholog takođe koristi razgovor odnosno intervju sa klijentom/pacijentom. Razgovor i testovi zajedno kao izvor informacija o osobi mogu pomoći da se bolje razume razlog nastanka tegoba, što može biti od velike pomoći u lečenju.
Koja je razlika između psihijatra i psihologa?
Glavna razlika izmedju psihologa i psihijatra je proces obrazovanja odnosno akademska pozadina. Psihijatar je lekar koji je završio medicinski fakultet, kao i specijalizaciju- psihijatrija. Samo psihijatri mogu da se bave medicinskim domenom mentalnog zdravlja- da postavljaju dijagnozu i prepisuju lekove.
Psiholozi su završili akademske studije psihologije u trajanju od najmanje 4 godine. Nakon završenih osnovnih studija mogu dalje da završe master ili doktorske akademske studije, kao i postdiplomske specijalizacije, kao što je potrebno da bi neko postao klinički psiholog.
U kliničkim ustanovama, psiholozi i psihijatri usko sarađuju u pružanju celokupnog plana lečenja. Iako se služe različitim tehnikama, njihov cilj je isti, a to je prevencija, otkrivanje i lečenje različitih psihičkih pojava. U zavisnoti od konkretnih simptoma osobe, smatra se da se lečenje najefikasnije odvija ukoliko se primenjuje kombinacija lekova i terapije razgovorom.
Psiholog vas može uputiti kod psihijatra ukoliko proceni da je u vašem lečenju potrebna farmakoterapija, i obrnuto, psihijatar će vas često uputiti na razgovor kod psihologa ili psihoteraputa.
Ko je psihoterapeut i ko sve može da se bavi psihoterapijom?
Psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje koji je, nakon završenih osnovnih studija, završio i edukaciju za psihoterapeuta, najčešće u trajanju od 4 godine. Psihoterapijom mogu da se bave psiholozi, lekari (psihijatri), pedagozi, socijalni radnici i stručnjaci iz drugih humanističkih oblasti. Tokom trajanja edukacije, psihoterapeut pored lekcija koje sluša, najčešće mora da prodje i odredjen broj sati ličnog terapijskog rada sa svojim terpeutom, a neretko i grupnog terapijskog rada.
Na ovaj način, terapeut se stavlja u ulogu kljenta, što mu omogućava da bolje razume tu poziciju. Mnoge edukacije za psihoterapeuta funkcionišu po principu iskustvenog učenja- što znači da budući terapeut treba da uči na iskustvu svojih ličnih psihičkih procesa.
Koje vrste psihoterapije postoje?
Postoje različite škole psihoterapije, odnosno različiti pravci. Dok svi pravci imaju isti cilj- da pomognu ljudima da rade na sebi i da poboljšaju kvalitet svog života- do tog cilja dolaze različitim tehnikama.
Geštalt psihoterapija: usmerena je ka sazrevanju i daljem rastu klijenta. Terapijski rad je usmeren na proširenje svesti klijenta o svom funkcionisanju, o svojim telesnim znacima, procesima pomoću kojih održava svoje probleme i završavanju nerazrešenih stvari iz prošlosti.
Transakciona analiza: cilj transakcione analize je postizanje autonomije ličnosti kao i korekcija starih i usvajanje novih strategija koje možemo da koristimo u životu.
Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija: naglašava važnost uloge mišljenja u onome šta činimo i kako se osećamo. Kognitivno-bihejvioralni terapeut nas uči da je naše mišljenje to koje prouzrokuje da se osećamo i ponašamo na određen način. Ovaj pristup je usmeren na problem ovde i sada. Zajedničkom saradnjom terapeuta i klijenta, klijent uči da identifikuje greške u svom razmišljanju, te kako da ih promeni, kako bi se osećao i ponašao na funkcionalan način.
Telesna psihoterapija: kombinuje rad sa telom i psihom kako bi se klijentu pomoglo u smanjenju psihološke i somatkse patnje i u rešavanju životnih kriza.
Art-terapija: koristi kreativnost i projektivne tehnike kako bi ostvarila proces stvaranja umetničkog dela u cilju poboljšanja mentalnog, fizičkog i emocionalnog stanja osobe.
Integrativna psihoterapija: može biti pravi izbor ukoliko niste sigurni koja bi vrsta terapije vama odgovarala, jer urpavo naziv govori- integriše različite psihoterapijske pravce.
Pored gore navedenih pravaca, postoje preko 150 različitih pristupa. Različiti psihoterapijski pravci će odgovarati različitim ljudima. Pre polaska na psihoterapiju, može vam biti od koristi da istražite terapeuta kod kog planirate da krenete, kao i da istražite pravac koji je terapeut završio.
Koji god pravac da odaberete za vašu ličnu terapiju, saradnja između klijenta i terapeuta, odnosno terapijski odnos, je ključna za uspeh psihoterapije.
Ko je savetnik ili couch?
Savetnik ili couch (lajf kouč) je osoba koja pruža podršku u vidu usluga savetovanja. Iako savetnici uglavnom nisu kvalifikovani da se bave psihoterapijom, potrebno je da završe kraću edukaciju u trajanju od godinu do dve godine.
Ovi stručnjaci takođe mogu da se nazivaju i motivacioni trener ili karijerni savetnik. Savetnici takođe mogu da budu pravi izvor podrške, ali se oni isključivo bave zdravim ljudima.
Kada se javiti psihijatru, a kada psihoterapeutu?
Ljudima često može da bude zbunjujuće kojem stručnjaku za mentalno zdravlje bi trebali da se jave u zavisnosti od svojih ličnih problema. Nadamo se da vam je ovaj tekst pružio uvid u to ko je psiholog, ko psihijatar a ko psihoterapeut, i na koji način svaki od ovih stručnjaka može da vam pomogne.
Ukoliko prolazite kroz bilo kakvu poteškoću, sa kojom osećate da ne možete ili ne želite da se nosite sami, od velike pomoći će vam biti da se obratite psihoterapeutu. Psihoterapeut je osoba koja je obučena za bavljenje mentalnim zdravljem i pružiće vam potrebnu pomoć.
Psihoterapeut može da proceni će vam biti potrebno psihijatrijsko lečenje, u kom slučaju će vas uputiti na psihijatra. Nećete nikako pogrešiti ukoliko se prvo obratite psihijatru, ili kliničkom psihologu. Psiholog i psihijatar usko saradjuju, te će moći takođe da vas upute jedan na drugog.
