Šta Predstavlja i Koliko Traje Depresija Kod Ljudi?

Depresija predstavlja jedan od najrasprostranjenijih poremećaja raspoloženja na svetu. Prema najsvežijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 5% odrasle populacije na globalnom nivou pati od nekog oblika depresije. Jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju jeste “koliko traje depresija”, a odmah zatim i “kako se leči depresija”. U nastavku ovog teksta pružićemo vam detaljne odgovore na ova pitanja, objasniti koji su to znaci depresije, koje sve vrste postoje i kako da potražite pomoć za sebe ili dragu osobu ako primetite zabrinjavajuće znakove depresije. 

Šta je depresija?

Verovatno ste čuli za metaforu o crnom oblaku koji lebdi nad glavom i izaziva patnju, ali šta je depresija u svojoj suštini? Definiše se kao čest i ozbiljan mentalni poremećaj koji ima negativan uticaj na čovekova osećanja, način razmišljanja i obrasce ponašanja. Glavne odlike depresije su izazivanje dubokog osećaja tuge i primetan gubitak interesovanja za aktivnosti koje su osobi ranije pričinjavale zadovoljstvo. Ovaj poremećaj može dovesti do brojnih emocionalnih i fizičkih problema, značajno umanjujući sposobnost pojedinca da normalno funkcioniše u svakodnevnim životnim situacijama.

Vrste depresije

Prema dijagnostičkim klasifikacijama, postoji više različitih vrsta depresije. Međutim, pre nego što ih predstavimo, ključno je naglasiti razliku između osećanja tuge i kliničkog stanja depresije. Tuga je sasvim normalna i prirodna ljudska reakcija na različite stresne događaje, poput gubitka posla, smrti drage osobe ili prekida emotivne veze. Ona ima svoju funkciju i pomaže nam da obradimo i prevaziđemo takve stresore. Sa druge strane, depresija se klasifikuje kao ozbiljna medicinska bolest i psihički poremećaj koji utiče na gotovo sve aspekte funkcionisanja osobe, otežava joj svakodnevicu i iziskuje stručnu pomoć i tretman. Ključna razlika koja odvaja tugu od depresije jeste u tome što depresija traje znatno duže, a njeni simptomi su mnogo jačeg intenziteta.

Prilikom procene o kojoj vrsti depresije se radi, stručnjaci uzimaju u obzir intenzitet simptoma, njihovo trajanje, učestalost ponavljanja epizoda, kao i prisustvo psihotičnih ili somatskih (telesnih) simptoma. Na osnovu toga, izdvajamo nekoliko najčešćih tipova:

1. Klinička depresija (teška depresija)

Ovo stanje se može opisati kao neprekidan osećaj beznađa i dubokog očaja. Kod osoba sa kliničkom depresijom, obavljanje svakodnevnih aktivnosti i životnih zadataka postaje izuzetno naporno i iscrpljujuće. Neko može doživeti samo jednu epizodu kliničke depresije tokom života, ali se ona može i ponavljati. Iako može biti nasledna, neretko se javlja i kod osoba bez genetske predispozicije. Njen najprepoznatljiviji simptom je potpuni gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti i međuljudske odnose, uz depresivno raspoloženje koje je prisutno tokom čitavog dana, a posebno izraženo u jutarnjim časovima.

2. Bipolarni poremećaj

Za ovaj poremećaj karakteristično je da se depresivne epizode smenjuju sa periodima manije ili hipomanije. Manične epizode odlikuje pojačan osećaj zadovoljstva, višak energije i naglašena društvenost, što često može preći u euforiju, razdražljivost, impulsivno ponašanje, smanjen apetit i potrebu za snom. Ove epizode depresije i manije se ciklično smenjuju, jedna za drugom, što bi se grafički moglo prikazati kao niz velikih uspona i padova raspoloženja.

3. Reaktivna depresija

Javlja se kao direktna reakcija na neku stresnu životnu okolnost, pri čemu i pozitivni i negativni događaji mogu biti okidači stresa. Primeri takvih situacija su smrt bliske osobe, otkaz, ali i unapređenje na poslu, razvod braka ili preživljavanje prirodne katastrofe. Reaktivna depresija može proći relativno brzo ako se okidač (stresor) ukloni, ali isto tako može evoluirati u teži oblik depresije. Specifičnost ovog tipa je da se simptomi obično pogoršavaju tokom noći, dok se osoba preko dana oseća nešto bolje.

Ovo su samo neke od vrsta depresije. Za postavljanje potpune i precizne dijagnoze uvek je neophodno konsultovati se sa psihijatrom.

Uzroci depresije

Uzroci koji dovode do razvoja depresije su individualni i veoma kompleksni, jer najčešće predstavljaju složenu interakciju bioloških i psihosocijalnih faktora. Postoji niz faktora rizika koji mogu doprineti pojavi depresivnih simptoma, a među njima se izdvajaju:

1. Biohemijski faktori: Neravnoteža hemijskih supstanci u mozgu, pre svega smanjena aktivnost neurotransmitera poput serotonina, noradrenalina i dopamina, koji su ključni za regulaciju raspoloženja. Pored toga, pojačano lučenje hormona stresa, kao što je kortizol, takođe ima značajan uticaj.
2. Genetski faktori: Nasleđe igra veoma važnu ulogu. Stopa naslednosti teške depresije iznosi oko 40% ukoliko bliski srodnici (roditelji, deca, braća ili sestre) imaju ovaj poremećaj.
3. Ličnost: Osobe sa niskim samopouzdanjem, one koje stres lako preplavi ili pojedinci koji su po prirodi pesimistični, imaju statistički veće šanse da razviju depresiju.
4. Okruženje: Dugotrajna izloženost nepovoljnim i stresnim uslovima, kao što su nasilje, siromaštvo ili zanemarivanje, može biti plodan teren za razvoj depresije. Takođe, specifični životni događaji poput gubitka posla, smrti voljene osobe ili razvoda mogu delovati kao okidači.

Simptomi depresije

Da bi se postavila dijagnoza depresije, neophodno je da simptomi traju u kontinuitetu najmanje dve nedelje i da predstavljaju očiglednu promenu u odnosu na prethodni nivo funkcionisanja osobe. Simptomi depresije mogu varirati po intenzitetu, od blagih do veoma teških, a najčešće uključuju:

• Osećaj duboke tuge ili generalno depresivno raspoloženje
• Gubitak volje i motivacije (bezvoljnost)
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima koje su osobi ranije prijale
• Promene u apetitu, koje vode ka gubitku ili dobitku na težini
• Poremećaji spavanja, kao što su nesanica ili prekomerno spavanje
• Intenzivan osećaj krivice ili bezvrednosti
• Poteškoće sa razmišljanjem, problem sa koncentracijom ili donošenjem odluka
• Primetno usporen govor i pokreti
• Razmišljanja o samoubistvu ili pokušaji suicida

Koliko traje depresija?

Pitanje “koliko traje depresija” nema univerzalan odgovor, jer dužina trajanja zavisi od brojnih faktora. Na to utiču životni stil i okruženje u kojem osoba živi, ali pre svega to da li se depresija adekvatno leči. Depresivna epizoda može trajati od nekoliko nedelja do više meseci, a u najtežim slučajevima i godinama. U zavisnosti od tipa poremećaja, depresivne epizode se mogu ponavljati više puta tokom života, naročito ako osoba tokom prve epizode nije potražila i dobila odgovarajuću stručnu pomoć.

Kako se leči depresija?

Moderna psihijatrija i psihologija pokazuju da se najbolji rezultati u lečenju depresije postižu kombinovanim pristupom koji uključuje farmakoterapiju (lekove) i psihoterapiju. Pristup lečenju je individualan, jer se terapija prilagođava specifičnim simptomima svake osobe, njenim crtama ličnosti i životnim okolnostima. U nekim, težim slučajevima, lečenje može zahtevati hospitalizaciju ili primenu elektrokonvulzivne terapije.

Farmakoterapija podrazumeva da psihijatar prepisuje antidepresive, lekove koji mogu poboljšati raspoloženje u periodu od jedne do šest nedelja. Ovi medikamenti se najčešće koriste uporedo sa psihoterapijom, poznatom i kao “terapija razgovorom”. Kroz psihoterapiju, pacijentu se pruža sigurno i podržavajuće okruženje u kojem može otvoreno da razgovara o svojim osećanjima i problemima.

Bez adekvatne medicinske i psihoterapijske podrške, simptomi depresije se retko povlače sami od sebe i imaju tendenciju da se vremenom pogoršaju. Zato je od presudne važnosti potražiti pomoć stručnjaka kako bi se simptomi ublažili i sprečila pojava budućih depresivnih epizoda.

Depresija kod žena

Iako depresija pogađa i muškarce i žene, postoje određene razlike među polovima u načinu na koji se simptomi ispoljavaju. Takođe, značajna razlika je i u učestalosti – sa ulaskom u pubertet, rizik od razvoja depresije kod devojčica raste za čak 50%. Jedno od mogućih objašnjenja za ovu statistiku leži u činjenici da su žene podložnije depresiji zbog čestih hormonalnih fluktuacija koje doživljavaju tokom života. Te promene su najizraženije tokom puberteta, trudnoće, menopauze, kao i nakon porođaja ili pobačaja. Simptomi depresije kod žena, pored opštih simptoma, mogu imati i neke specifičnosti:

• Smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su ranije donosile radost, što uključuje i gubitak želje za seksualnim odnosima (pad libida).
• Osećaj nemira, mrzovolja i česte epizode plakanja.
• Iznenadne i drastične promene u apetitu i telesnoj masi.
• Hroničan nedostatak energije i konstantan osećaj umora.
• Spavanje premalo (nesanica) ili previše (hipersomnija).

Postporođajna depresija

Postporođajna depresija je specifičan mentalni poremećaj koji se javlja kod žena nakon porođaja, kao reakcija na ogromnu životnu promenu koju rođenje deteta donosi. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da oko 10% trudnica i novopečenih majki pati od ovog oblika depresije. Budući da društvo često nameće očekivanje da je rođenje deteta najsrećniji trenutak u životu žene, majke koje se suočavaju sa postporođajnom depresijom često nailaze na osudu, stigmu i nerazumevanje okoline ukoliko pokušaju da govore o svom problemu. Upravo zbog toga, mnoge od njih se plaše da potraže pomoć, a njihove depresivne simptome dodatno opterećuju osećaji krivice, stida i prezira prema sebi.

Važno je napomenuti da usled velikih hormonalnih promena nakon porođaja, veliki broj žena prolazi kroz period emocionalne nestabilnosti, prilagođavajući se novim obavezama i očekivanjima. Zato treba razlikovati postporođajnu tugu (poznatu kao “baby blues”) od postporođajne depresije. Postporođajna tuga je blaže i prolazno stanje koje obično traje do dve nedelje nakon porođaja, a karakterišu je zabrinutost, tuga, iscrpljenost i osećaj preplavljenosti obavezama. Sa druge strane, postporođajna depresija se odlikuje mnogo intenzivnijim i dugotrajnijim simptomima. To su već navedeni klasični simptomi depresije: nagle promene raspoloženja, razdražljivost, problemi sa spavanjem i apetitom, gubitak interesovanja, intenzivna tuga i suicidalne misli. Ako se ne leči, u retkim i teškim slučajevima, može eskalirati u postporođajnu psihozu i imati fatalne posledice i po majku i po dete. Ukoliko se kod majke prepoznaju ovakvi simptomi, neophodno je što pre se obratiti stručnjaku.

Depresija kod muškaraca

Depresija kod muškaraca može imati drugačiju kliničku sliku. Umesto klasičnog osećaja tuge, depresivni muškarci često ispoljavaju ljutnju, razdražljivost i agresivno ponašanje. Zbog ovakvog ispoljavanja, njihova okolina teško prepoznaje da se zapravo radi o znacima depresije. Prepoznavanje dodatno otežava činjenica da muškarci generalno ređe govore o svojim problemima i većina njih odbija da prizna da im je potrebna pomoć ili lečenje. Kako im je često teško da verbalizuju svoja osećanja, muškarci će se češće fokusirati na telesne (somatske) simptome koji mogu pratiti depresiju, kao što su bolovi u leđima, glavobolje, problemi sa spavanjem ili seksualnom funkcijom. Tri simptoma koja se specifično vezuju za depresiju kod muškaraca, pored onih opštih, jesu fizički bol, bes i bezobzirno (rizično) ponašanje.

Zbog svega navedenog, depresija kod muškaraca često ostaje “maskirana” i ne leči se, što im značajno otežava svakodnevno funkcionisanje. Statistički podaci su alarmantni i pokazuju da muškarci koji pate od depresije imaju četiri puta veću verovatnoću da će izvršiti samoubistvo u poređenju sa ženama.

Depresija kod mladih

Adolescencija je životno doba obeleženo burnim psihičkim, fizičkim i socijalnim promenama, zbog čega se promene u ponašanju mladih često pripisuju upravo tim razvojnim fazama, a ne potencijalnom psihičkom problemu. Simptomi depresije kod tinejdžera su pod velikim uticajem ovih promena, pa je često izazovno razlikovati da li je reč o adolescentskom buntu ili o depresiji. Glavni razvojni zadatak adolescencije je formiranje identiteta kroz odgovore na pitanja “ko sam ja?” i “gde pripadam?”, što često može dovesti do osećaja preplavljenosti.

Simptomi depresije kod adolescenata mogu biti specifični:

• Fizičke promene: Depresija kod adolescenta može uticati na doživljaj sopstvenog tela i manifestovati se kroz poremećaje ishrane kao što su bulimija, anoreksija, opsesivne dijete ili prejedanje. S obzirom na ogroman uticaj vršnjaka i društvenih mreža u nametanju standarda lepote, ovo može imati ozbiljne posledice.
• Promene u ritmu spavanja: Javlja se ili preterano spavanje ili nesanica.
• Zloupotreba supstanci: Eksperimentisanje sa alkoholom i drogama.
• Problemi u školi: Bežanje sa časova ili generalno problematično ponašanje.
• Povlačenje: Bežanje od kuće ili, suprotno, potpuno zatvaranje u sobu i udaljavanje od porodice.

Ako kao roditelj prepoznate ove znakove kod svog deteta, najvažnije je da pokušate da razgovarate sa njim i da mu jasno stavite do znanja da ste tu za njega i da može otvoreno da podeli svoja osećanja i probleme. Često je prva reakcija adolescenta na suočavanje sa problemom dalje povlačenje i ćutanje. Zato je ključno da im pokažete bezuslovnu ljubav i podršku, i da im pomognete da pronađu adekvatno lečenje.

Depresija kod dece, kako postupiti?

Depresija ne bira uzrast, pa se stoga može javiti i kod dece. Kao i kod odraslih, jedini ispravan način da pomognete detetu da se izvuče iz depresije jeste kroz stručno lečenje. Simptomi su u velikoj meri slični onima kod odraslih, ali roditelji bi trebali da obrate posebnu pažnju na sledeće pokazatelje ako sumnjaju da njihovo dete pati od depresije:

• Dugotrajno tužno ili loše raspoloženje koje ne prolazi.
• Konstantan osećaj umora i iscrpljenosti.
• Povećana razdražljivost ili mrzovoljnost.
• Gubitak interesovanja za igru i druge aktivnosti koje dete inače voli.

Ukoliko primetite ove znakove depresije kod svog deteta, važno je da se obratite lekaru kako bi dete dobilo odgovarajuću pomoć i lečenje.

Kome se obratiti za pomoć kod depresije?

Ako prepoznajete znakove depresije kod sebe ili nekoga iz vašeg okruženja, ohrabrujemo vas da pomoć potražite što je pre moguće. Što se ranije započne sa adekvatnom negom, to je brži put ka oporavku i povratku normalnom funkcionisanju. Postoji više mesta gde možete potražiti pomoć, i želimo da naglasimo da to nije znak slabosti niti nešto čega se treba stideti.

Jedan od prvih koraka može biti obraćanje izabranom lekaru opšte prakse. On vas može dalje uputiti kod psihijatra i psihologa, koji će u saradnji pružiti kompletnu negu. Drugi način je da direktno kontaktirate psihoterapeuta u vašoj blizini i zakažete termin za razgovor. Danas postoje i brojne opcije za onlajn savetovanje, što je posebno korisno ako niste u mogućnosti da izlazite iz kuće, živite u ruralnoj sredini ili ne možete da putujete.

Ukoliko vi ili neko koga poznajete ima suicidalne misli, hitno se obratite nacionalnoj SOS liniji za prevenciju samoubistva na broj:

011/7777-000.