Šta Je Asertivnost I Kako Nam Ona Može Pomoći U Svakodnevnom Životu?

Šta je to što čini neke ljude sposobnim da jasno izraze svoje mišljenje, dok drugi žive u strahu od izazivanja konflikta? Ključna reč je – asertivnost. Asertivnost je složen psihički pojam koji se tiče sposobnosti osobe da jasno izražava svoja ili tuđa prava na iskren i direktan način bez potrebe da bude pasivno agresivan. Biti asertivan znači poštovati sebe, ali i druge i jasno izražavati svoja mišljeja i potrebe. 

Asertivna komunikacija je način komunikacije kojem svi težimo i koji bismo trebali da razvijamo kako bismo bili uspešniji u interpersonalnim odnosima i kako bismo se osećali ispunjeno. 

Šta je asertivnost? 

Pridev asertivan po etimologiji potiče od engleske reči assertive koja doslovno znači uporan, samosvesan, potvrdan. Na našim prostorima ova reč je sinonim za osobu koja zrači samospoznajom, samosvešću, odnosno samopouzdanjem. Ovaj pojam odnedavno se izučava u psihologiji i upotrebljava se kao glavna tema u raznim treninzima koja se bave pitanjem kako postati asertivan. Ovi treninzi usmereni su na lični razvoj, ali i na primenu asertivnog stila komunikacije u poslovnom svetu. Ističe se da je asertivnost crta ličnosti (Den Hartog, 2004), uslovljena vrednostima i normama koje dolaze iz kulture (Galassi & Galassi, 1978), i da se stiče učenjem po modelu i klasičnim uslovljavanjem (Galassi & Galassi, 1978). 

Asertivnost se odnosi na: 

• Set veština-asertivnost obuhvata kognitivne, emocionalne i ponašajne elemente koji utiču na sve aspekte života. Racionalno razmišljanje, empatija i aktivno slušanje su kamen temeljci ove sposobnosti.

• Komunikacijski stil-izražavanje sopstvenih mišljenja, osećanja i potreba direktno, bez preterane sklonosti kontroli ili manipulaciji, predstavlja srž asertivne komunikacije.

• Asertivno ponašanje-nastojanje da se postupa u skladu s vlastitim uverenjima, mišljenjem i potrebama, uzimajući u obzir i potrebe drugih.

Kako se asertivna osoba ponaša?

Asetivna osoba je osoba koja se ne brine o tome kako će drugi reagovati kada im kaže ne. S adruge strane, ona nije napadna prema drugima i ima obzira za tuđa osećanja. Na taj način ona izbegava submisivnost i pasivno agresivno ponašanje, koja bi joj na kraju izazivali osećaj nezadovoljstva i besa. 

Osobine koje poseduje asertivan pojedinac su:

• Jasna komunikacija. Izražava svoje potrebe i mišljenje, ne pokušavajući promeniti mišljenje drugih. 

• Samopouzdanje. Asertivnost obuvata balans između submisivnosti i agresivnosti, bez preterane sklonosti ka ponašanju na jedan ili drugi način. Ljudi često pogrešno smatraju da je agresivnost način na koji će ih drugi doživeti kao samopouzdane osobe. U realnosti asertivan pojedinac ima osećaj samopouzdanja,jer ispunjava svoje potrebe, dok agresivnost izaziva samo niz daljih problema.

• Sposobnost odbijanja. Asertivan pojedinac ume da kaže “ne” bez osećaja krivice. Asertivna komunikacija ne odnosi se na preterano objašnjavanje zašto ne možemo uraditi nešto što nam se traži ukoliko nismo u mogućnosti to da ispunimo. 

• Iskrenost. Oni govore istinu, čak i kada to nije u njihovu korist. Submisivnost obuvata neizražavanje svojih potreba i mišljenja, pa se na kraju osoba oseća nezadovoljno. Asertivne osobe će da kažu ono što misle bez preterane potrebe da brinu o tome kako će drugi na to reagovati.

• Poštovanje drugih. Asertivan pojedinac istaknuće svoju perspektivu, ali uz poštovanje drugih koji se ne slažu sa predlogom. On neće brinuti tome da li će njegov predlog biti prihvaćen ili ne, nego će da se složi sa krajnjim ishodom.

• Inovativnost. Nude nove ideje i predloge, doprinoseći timskom duhu. Subimisvnost je često povezana sa strahom od davanja novih predloga. Asertivnost sa druge strane obuhvata mogućnost pružanja uvida u nove ideje. 

• Emocionalna zrelost. Asertivan pojedinac ima uvid u svoja osećanja, zna da ih imenuje i prepoznaje način na koji može da ih ispuni. On nije vođen ponosom ili besom, što ga ne dovodi do toga da bude pasivno agresivan. 

Koji još načini komunikacije postoje?

Pored asertivnosti postoji još nekoliko vidova komunikacije, koje često možemo primetiti kod drugih ljudi, ali i kod sebe. To su:

1. Pasivna komunikacija

Pasivnost ili submisivnost često se odnosi na osobe koje imaju rezervisanu prirodu i nespremnost da skrenu pažnju na sebe. Oni imaju tendenciju da ostanu neumešani tokom diskusija, retko zauzimaju čvrst stav ili izražavaju svoje mišljenje direktno. Shodno tome, možda neće lako da dele svoje potrebe ili otkriju svoja osećanja, zbog čega je teško uočiti kada im je neprijatno ili im je potrebna pomoć u važnim zadacima. Pasivna komunikacija je povezana sa anksioznošću i depresivnosti. 

2. Agresivna komunikacija 

Pojedinci koji koriste agresivan stil komunikacije često izražavaju svoje misli i emocije direktno, zasenjujući druge u razgovorima. Ova tendencija da se reaguje impulsivno, bez prethodnog razmatranja, može imati štetne efekte na međuljudske odnose i ometati produktivnost na radnom mestu. Ishod agresivne komunikacije je osećaj povređenosti i nerazumevanja kod drugih ljudi. 

3. Pasivno agresivna komunikacija 

Pasivno-agresivn pojedinac u početku može izgledati kao pasivan i prijatan, ali ispod površine često krije više namere koje vodi njegovo ponašanje. Iako njegov verbalni izraz može zvučati pomirljivo, njegovi postupci ne odgovaraju dosledno njegovim rečima. Ove osobe poseduju sposobnost da suptilno manipulišu okolnostima u svoju korist. Neke pasivno-agresivne osobe usvajaju ovaj pristup ne nužno zato što su nemoćni ili izmanipulisani, već da bi dobili nešto što žele na lakši način. 

Koja su vaša asertivna prava?

Pre nego što odlučite za asertivan stil komunikacije upoznajte se sa pravima koje ima svako od nas.

1. Imate pravo da sudite o svom ponašanju, mislima i emocijama i da preuzmete odgovornost za njihovo pokretanje i posledice na sebe.
2. Imate pravo da ne nudite nikakve razloge ili izgovore za opravdavanje svog ponašanja.
3. Imate pravo da procenite da li ste odgovorni za pronalaženje rešenja za probleme drugih ljudi.
4. Imate pravo da se predomislite.
5. Imate pravo da pravite greške – i da budete odgovorni za njih.
6. Imate pravo da kažete: „Ne znam“.
7. Imate pravo da budete nezavisni od dobre volje drugih pre nego što se suočite sa njima.
8. Imate pravo da budete nelogični u donošenju odluka.
9. Imate pravo da kažete: „Ne razumem“.
10. Imate pravo da kažete: „Nije me briga“.
11. Imate pravo da kažete „ne“.
12.  Imate pravo da uradite manje nego što ste ljudski sposobni.
13. Imate pravo da odvojite vreme koje vam je potrebno da odgovorite.
14. Imate pravo da se ne slažete sa drugima bez obzira na njihov položaj ili brojčano stanje.
15. Imate pravo da osetite sve svoje emocije (uključujući bes) i izrazite ih na odgovarajući način.
16. Imate pravo da postavljate pitanja.
17. Imate pravo da se prema vama postupa s poštovanjem.
18. Imate pravo da tražite šta želite.
19. Imate pravo da se osećate dobro u vezi sa sobom, svojim postupcima i svojim životom.
20. Imate pravo da koristite bilo koja i sva ova prava, a da se ne osećate krivim

Koje su prednosti asertivnog načina komunikacije?

Asertivnost donosi mnoge prednosti, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. U poslovnom okruženju, asertivna osoba može jasno izraziti svoje mišljenje i doprineti timskom radu bez straha od odbacivanja ili dominacije.

U privatnom životu, asertivnost omogućava postavljanje jasnih granica i izražavanje vlastitih potreba. Time se smanjuju stres i nesporazumi u međuljudskim odnosima. Asertivna komunikacija utiče na to da mi sami budemo zadovoljni sobom i da nas drugi doživljavaju kao osobu koja ima samopouzdanje i u koju se može uzdati. Asertivan stil ponašanja umanjuje nerazumevanje među ljudima koji su drugačije kulture i nacionalnosti. Čovek koji je pasivno agresivan često se oseća preplavljeno i nezadovoljno, dok agresivne osobe mogu izazvati konflikte i nesporazume. Asertivan stil komunikacije je način na koji možemo da zadovoljnimo svoje potrebe uz poštovanje tuđih potreba. 

Asertivnost nije samo veština, već životni stil. Njeno usvajanje može unaprediti zadovoljstvo životom, stvarajući mostove razumevanja i povezanosti među ljudima. Stoga, rad na razvijanju asertivnosti je investicija koja se višestruko isplati.

Kako poboljšati asertivnost kod sebe?

1. Upoznajte svoja osećanja 

Osetili ste se nazadovoljno nakon nekog događaja? Pozabavite se time šta ste tačno osetili, tj da li je to tuga,bes ili neka druga emocija. Budite iskreni sa sobom i prihvatite svoja osećanja-pozitivna i negativna. Osnova dobrog odnosa sa sobom i drugima je da vi prepoznajete svoja osećanja i dajete drugima signal kako se osećate. Nemojte biti pasivno agresivni, već pristupite direktno sa osećanjima.

2. Komunicirajte kratko i jasno

Nemojte se opterećivati preteranim objašnjavanjem zašto ne možete nešto da uradite, već samo iskažite ljudima šta mislite. Svi vole jednostavnost pri komunikaciji i bolje će vas shvatiti ako ne uđete u objašnjavanja. Ograničite sebe na jednu rečenicu kada vas neko pita za nešto što u tom trenutku nije moguće ispuniti.

3. Ne bojte se odbijanja

Nemojte se bojati toga da ćete biti odbijeni zbog svog mišnjenja ili da će vas osoba odbaciti zato što ste je odbili. Ljudi mogu da podnesu dosta više kritika nego što vi mislite, pa stoga nemate odgovornost za to kako će neko doživeti vašu kritiku. Ukoliko osoba ne razume zašto se ponašate da određeni način možete joj objasniti sa strpljenjem, ali nije neophodno da vas ta osoba razume. Vama je bitno da ste vi izrazili ono što je vama bitno i da ćete se na kraju dana osećati ispunjeno.