Svi ponekad osećamo strepnju ili nelagodu u isčekivanju nekog važnog dogadjaja- pred razgovor za posao, ispit, ili sastanak sa osobom koja nam se dopada. Odredjena doza strepnje je zdrava, jer nas podstiče da se pokrenemo i da budemo svesni rizika, te da se za njega pripremimo. Problem nastaje kada nas ta strepnja, u kombinaciji sa doživljajem straha, obuzme do te mere da ne možemo normalno da mislimo i da se ponašamo.
Strah je takođe zdrava i normalna reakcija na neku pretnju, ali i ta reakcija počinje da nam stvara problem kada realna pretnja izostaje, a nas strah i dalje preplavljuje. Ovaj doživljaj nekontrolisanog i nedefinisanog straha i strepnje se naziva anksioznost. U daljem tekstu ćete pročitati: anksioznost značenje, simptomi, uzroci i faktori rizika, kao i koji je najbolji lek za anksioznost.
Šta je anksioznost?
Kolokvijalno, anksioznost se naziva i “slobodno lebdeći strah”, ili se kaže da se neko “sekira unapred”. Šta je anksioznost zapravo? Anksioznost je jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja- oko 30% ljudi pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Anksiozni poremećaj može značajno ugroziti kvalitet života osobe i sprečiti je da funkcioniše normalno.
Anksioznost je osećaj straha, strepnje i nelagodnosti, koji je praćen i fizičkim simptomima kao što su ubrzano lupanje srca, znojenje i stezanje u grudima. Anksioznost može da bude normalna reakcija na stres, kao na primer kada imate problem na poslu. Za razliku od straha, koji je normalna reakcija na realnu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno osećaj da nešto loše može da se desi.
Ako anksioznost postane iracionalna ili patološka, onda se govori o anksioznom poremećaju, jer tada ne postoji racionalan izvor straha, ali je anksiozna reakcija kod osobe intenzivna i učestala.
Koje su manifestacije anksioznosti?
Anksioznost je grupa mentalnih poremećaja i ispoljava se u različitim oblicima:
Generalizovani Anksiozni Poremećaj: intenzivan osećaj brige, strepnje i straha vezane za uobičajene dnevne aktivnosti i situacije, koje osoba ne može da kontroliše i koje je preplavljuju. Osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem tokom većine dana strepe da će se nešto loše desiti.
Socjalna fobija: anksioznost se odnosi na druge ljude i socijalne situacije. Karakteristike su nedostatak samopouzdanja, obuzetost brigom, osećajem krivice, i prisilne misli kako vas drugi ljudi ismevaju i osudjuju jer niste dovoljno dobri.
Jednostavna fobija: je strah od neke konkretne situacije ili objekta, na primer strah od lifta ili aviona. Karakteristično je ponašanje izbegavanja i bežanja.
Panični napadi i panični poremećaj: panični napadi su iznenadni napadi intezivnog straha i fizičkih simptoma kao što su lupanje srca, vrtoglavica, znojenje, kratko disanje. Ukoliko osoba više puta doživi napad, govori se o paničnom poremećaju.
Agorafobija: strah koji se najčešće javlja kao posledica prethodnih učestalih paničnih napada, ili konkretnog traumatskog doživljaja. Glavna karakteristika je da se osobe plaše odredjenih situacija (na primer ulaska u autobus, tržni centar ili prodavnicu), da će im se tamo nešto loše dogoditi. Ovakve osobe izbegavaju javna mesta i velika okupljanja, i u ekstemnim slučajevima izbegavaju da napuste kuću.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj: karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi- sadržaj je obično povezan sa bolešču, smrću ili nekim agresivnim ponašanjem. Kompulzije su prisilne radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči posledice kompulsivnih misli. Ovo je vrlo složen poremećaj, i najteži od svih anksioznih poremećaja.
Koji su simptomi anksioznosti?
Najgori simptomi anksioznosti su oni koji su isti za sve manifestacije anksioznoti- neprestana i prekomerna briga i strah. Osoba je u konstantnom stanju napetosti, isčekivanja ili brige, te su telo i um pod neprestanom naboju. Ovakvo stanje zna biti izuzetno iscrpljujuće ukoliko osoba pati od anksioznosti nedeljama, mesecima pa čak i godinama. T
elo i um nemaju odmora, te ako ostane neizlečeno, stanje osobe može značajno da se pogoršava vremenom. Pored ovog glavnog obeležja, anksioznost prati i niz drugih simptoma, koji mogu da se razlikuju od osobe do osobe, kao i do različitog poremećaja (panični poremećaj, agorafobija, OKP itd).
Anksioznost simptomi:
- Osećaj nervoze, nemira i tenzije
- Osećaj da dolazi opasnost
- Osećaj slabosti i umora
- Poteškoće u koncentraciji
- Osećaj krivice
- Osećaj neadekvatnosti
- Prkomerna briga koja ne može da se kontroliše
Pored navedenih psihičkih simptoma, simptomi anksioznosti su takođe telesni:
- Lupanje ili preskakanje srca
- Napetost u mišićima
- Mučnina, povraćanje, dijareja ili zatvor, ili generalna nelagoda u stomaku i želudcu
- Prekomerno znojenje
- Kratak dah
- Pritisak u glavi i glavobolje
- Vrtoglavica, slabost
- Osećaj gušenja
- Bol u grudima
- Vlažni i hladni dlanovi
- Poremećen san, insomnija
Simptomi anksioznosti su takođe ponašajni: osoba može da se izoluje od porodice i prijatelja, da izostaje sa posla, ili u potpunosti izbegava određena javna mesta. Dok izbegavanje nekih situacija može da pruži kratkotrajno smirenje, anksioznost će se samo pojačati sledeći put kad se osoba nađe u toj situaciji. Izbegavanje samo pojačava osećaj opasnosti i ne dozvoljava šansu da saznate da li su vaši strahovi realni ili ne.
Koji su uzroci anksioznosti?
Kao i kod drugih mentalnih oboljenja, ne postoji jedinstven uzrok anksioznosti, već se uzrok prepisuje kombinaciji bioloških, socijalnih i genetskih faktora. Pod biološkim faktorima se smatraju promene u mozgu, posebno u regijama koje kontrolišu strah i druge emocije.
Genetski faktor znači da se neki ljudi rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može prepoznati već kod beba koje su reaktivnije, koje često plaču i češće su uznemirene. Ako neko ima osetiljiviji nervni sistem, imaće manji prag tolerancije na frustracije, odnosno njegovo telo i um će reagovati na frustracije koje su manjeg intenziteta, više nego ljudi koji imaju veći prag tolerancije na frustracije.
Pošto pojava anksioznosti zavisi i od individualnih razlika, odnosno iskustva osobe, govori se o mogućim okidačima anksioznosti ili faktorima rizika koji mogu dovesti do razvoja anksioznog poremećaja.
Pre nego što udjemo u faktore rizika, želimo da objasnimo da anksioznost može da se javi kao rekacija na intenzivan stres odnosno na jedan vrlo stresan doživljaj, ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta. Intenzivan stres može da bude saobraćajna nesreća, otkaz na poslu ili razvod braka. Sa druge strane, pod dugotrajnim akumuliranjem stresa manjeg intenziteta se podrazumevaju stresori u svakodnevnom životu pojedinca, neke uobičajene frustracije koje osoba doživljava svakog dana, koje se skupljaju kap po kap, dok jedna kap ne prelije čašu.
Koji su faktori rizika?
Faktori rizika koji mogu da dovedu do pojave anksioznosti su mnogobroji, a mi ćemo da ih grupišemo u nekoliko kategorija:
- Trauma: trauma je intenzivan stres, kao što je na primer zlostavljanje, nasilje, ili smrt bliske osobe. Odrasli i deca koja su doživela neku vrstu traume, ili su joj samo prisustvovali, imaju veći rizik od razvijanja anksioznog poremećaja.
- Stres izazvan bolešću: osobe koje imaju neku tešku bolest (Rak, srčana oboljenja itd.) mogu razviti anksioznost usled stalne brige o svom zdravlju i lečenju.
- Personalni faktori: se odnose na ličnost osobe, kao što je na primer manjak psihološke rezilijentnosti, odnosno nedostatak kapaciteta za nošenje sa stresom. Određene crte ličnosti kao što su osetljivost i neuroticizam su takođe povezane sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
- Drugi mentalni poremećaji: anksioznost se često javlja udruženo sa drugim mentalnim poremećajima, kao što je depresija.
- Anksioznost u porodici: osobe koje imaju članove porodice koji pate od anksioznosti i sami češće razvijaju anksiozni poremećaj.
- Droga i alkohol: zloupotreba droge i alkohola može biti veliki faktor rizika u razvijanju anksioznosti, ili pogoršavanja stanja osobe ukoliko već pati od anksioznog poremećaja.
Dijagnostifikovanje
Ukoliko doživljavate neke od gore navedenih simptoma anksioznosti, obratite se svom lekaru koji može započeti proces dijagnostifikovanja. Proces dijagnostifikovanja anksioznog poremećaja podrazumeva nekoliko koraka:
- Isključenje drugih medicinskih oboljenja: ukoliko imate fizičke simptome anksioznosti, koji su slični nekim drugim oboljenjima (lupanje srca, stezanje u grudima), lekar će vas prvo uputiti na određene testove i analize, kako bi se druga medicinska oboljenja isključila. Ako se utvrdi da nije u pitanju somatska bolest, dijagnozu mentalnog poremećaja mogu postaviti psiholog ili psihijatar.
- Pregled psihologa i/ili psihijatra podrazumeva dva dela:
- Intervju i opservacija: prvo ćete voditi razgovor sa psihologom ili psihijatrom o vašim simptomima i mogućim uzrocima javljanja anksioznosti. Psiholog ili psihijatar će vas ispitivati o vašem mišljenju, ponašanju i osećanjima, kako bi stekli bolju sliku o prirodi vašeg problema.
- Psihološko testiranje pomoću upitnika i testova: postoje određeni upitnici koji, u kombinaciji sa intervjuom, pomažu stručnjaku za mentalno zdravlje da utvrdi konačnu dijagnozu, kako bi se napravio plan lečenja za vas.
U zavisnosti od specifičnih simptoma osobe, psiholog ili psihijatar donose zaključak na osnovu svih dobijenih podataka te prepisuju određeni plan i oblik lečenja za svaku osobu.
Lečenje anksioznosti
Lečenje anksioznosti najčešće podrazumeva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. (Više o farmakoterapiji možete pročitati u daljem tekstu pod odeljkom- lekovi za anksioznost).
Psihoterapija može biti od velike pomoći ukoliko osoba pati od simptoma koji su težeg oblika, koje osoba ne može da kontroliše i koji je remete u svakodnevnom funkcionisanju. U psihoterapijskom radu sa osobama koje pate od anksioznih simptoma, fokus terapeuta može da bude na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje stresa, kao i rešavanju problema koji potencijalno doprinose javljanju anksiozosti.
Pravac koji se često koristi u lečenju anksioznosti je kognitivno-bihejvioralna psihoterapija, jer je najviše proučavan i pokazao je veliku efikasnost. Cilj ovog tretmana je da se pacijenti edukuju kako da identifikuju, promene, kontrolišu i modifikuju svoja iracionalna uverenja i disfunkcionalna ponašanja. Pacijenti se prvenstveno uče kako da pravilno prepoznaju simptome anksioznosti, i da dobiju objašnjenje vezano za njihovu pojavu (zašto se ti simptomi uopšte javlljaju). Veliki fokus ovog pravca je na tome kako pogrešna uverenja pojedinca mogu u doređenim situacijama da uslove pojavu straha i pratećih simptoma.
Dalji tok terapije podrazumeva kognitivnu rekonstrukciju, odnosno fokusira se na ispravljanje pogrešnih (iracionalnih) uverenja koje osoba ima. Konkretno, fokus je da osoba promeni precenjeni doživljaj opasnosti i da dekatastrofizira doživljaj, koji se odnosi na ideju da neće moći da podnese simptome anksioznosti. Ova vrsta terapije podrazumeva, pored verbalnog objašnjenja, i izlaganje strahovima, u cilju njihovoh prevazilaženja.
Kako pomoći sebi?
U zavisnosti od intenziteta vaših simptoma, postoje mnoge stvari koje vi možete sami da uradite kako bi ste sebi pomogli da smanjite simptome anksioznosti. Mnogo ljudi ima blaži oblik anksioznosti, koji može biti redukovan jednostavnim promenama u životnim navikama.
- Smanjite unos kofeina, alkohola i cigareta: ove supstnace dokazano mogu da pogoršaju vaše simptome. Dok neke supstance, kao što je alkohol, mogu da služe za kratkoročno olakšanje, na dugoročnom planu negativno utiču na nošenje sa stresom.
- Obezbedite uredan i redovan san: anksioznost često prate simptomi nesanice. Održavanje redovnog ritma spavanja, sa dovoljno sati sna, može značajno da ublaži simptome anksioznosti. Pokušajte da uvedete večernju rutinu koja će vam pomoći da se umirite. Ukoliko nesanica potraje, posavetujte se sa lekarom.
- Budite fizički aktivni: fizička aktivnost je dokazan način da se smanje stres i loše raspoloženje. Uvedite u vašu rutinu fizičku aktivnost koja vam prija: šetnju, trčanje, jogu, vežbanje, plivanje ili neki vid grupnog treninga. Čak i pola sata lagane šetnje može pozitivno da utiče na vaše fizičko i psihičko zdravlje.
- Vodite računa o pravilnoj ishrani: istraživanja pokazuju da zdrava, balansirana ishrana doprinosi smanjenju simptoma anksioznosti.
- Koristite tehnike prevladavanja stresa: mnoge aktivnosti kao što su meditacija, vežbe disanja, pisanje dnevnika i mindfulness tehnike mogu značajno da smanje simptome anksioznosti, jer vas vraćaju u sadašnji trenutak i izbavljaju iz neprestane brige o budućnosti. Pronađite aktivnost koja vama prija i praktikujte je nekoliko puta dnevno.
Podstičemo vas da navedene savete primenite i ukoliko takođe imate plan lečenja pomoću farmakoterapije i psihoterapije. Uvođenje ovih promena u vaš život ne može da vam naškodi, i može samo da pomogne na putu do izlečenja.
Lekovi za anksioznost
Ukoliko psihijatar proceni da su simptomi osobe intenzivniji, može prepisati određene lekove za anksioznost. U lečenju anksioznosti, lekovi služe da umire najintenzivnije simptome, kako bi omogućili osobi da dođe u neko stanje ravnoteže, da bi mogla da radi na sebi, da li sa terapeutom, da li samostalno.
Farmakoterapija koja se prepisuje za anksioznost uključuje anksiolitike, antidepresive i/ili sedative. U zavisnosti od individualnih simptoma osobe, psihijatar može prepisati različite kombinacije i doze ovih lekova. Ove vrste lekova služe da regulišu ozbiljne simptome anksioznosti, preko regulisanja hemijskih procesa u mozgu. Vrlo je bitno da pratite uputstva data od strane psihijatra o načinu korišćenja ovih lekova, jer njihova zloupotreba može biti opasna po vas.
Zaključak
Simptomi anksiozosti umeju biti vrlo intenzivni i mogu ozbiljno da remetu osobu u njenom svakodnevnom životu. Najbolji lek za anksioznost je kombinacija psihoterapije, farmakoterapije i promene životnih navika.
