Izlazite na ulicu i iznenada vas jako stežu grudi, imate otežano disanje, vrti vam se u glavi, obuzima vas talas vrućine, a u sebi se osećate kao da ćete izgubiti kontrolu ili razum. Nakon nekoliko minuta ovi simptomi prolaze, i obuzima vas iscrpljenost. Možete se zabrinuti da doživljavate srčani udar i obratiti se u hitno pomoć ili vašem lekaru na pregled. Nakon svih potrebnih zdravstvenih pregleda, doktor vas informiše da ste verovatno doživeli napad panike. Pitate se šta je i kako izgleda napad panike?
Šta je napad panike?
Napad panike je iznenadan i jak doživljaj straha, koji se javlja naizgled „iz čista mira“. Napadi panike su okarakterisni brojnim telesnim simptomima kao što su otežano disanje, stezanje srca i grudi, drhtanje, vrtoglavice, znojenje i trnjenje ruku i nogu. Strah koji se javlja u ovom momentu je vrlo preplavljujuć i parališuć, i osobe koje doživljavaju napad panike često imaju osećaj da gube razum, da će se desiti neki vrlo strašan doižvljaj, i da će umreti.
Strah je normalna i poželjna reakcija organizma na realnu životnu opasnost. U momentu straha, naš organizam reaguje po principu „bori se ili beži“, i javljaju se odredjene fiziološke promene koje će nam omogućiti da izadjemo na kraj sa opasnom situacijom (npr. Krv navire u ruke i noge kako bi mogli da pobegnemo ili se borimo, srce ubrzano lupa kako bi osiguralo što više kiseonika itd). Kada realna opasnost izostaje, a naše telo proizvodi iste fiziološke reakcije, onda ih nazivamo simptome paničnog napada.
Panični napad ne traje dugo, najčešće oko 5 do 10 minuta, ali može da traje i do pola sata. Nakon što napad prodje, osobu obuzima slabost, umor i iscrpljenost. Napadi panike mogu da se dogode bilo gde, i češto se i javljaju na javnim mestima, u gužvama, dok osoba obavlja svoje svakodnevne poslove ili aktivnosti (npr. U autobusu, u prodavnici). Šta je anksiozni napad?
Šta je anksiozni napad?
Napadi panike i napadi anksioznosti mogu da imaju slične simptome, kao što je ubrzan rad srca, otežano disanje i osećaj uznemirenosti, ali je bitno razlikovati ova dva stanja. Anksiozni napad i napad panike se razlikuju po intenzitetu, trajanju i uzroku. Dok su panični napadi češće intenzivniji i dešavaju se bez povoda, anksiozni napad je odgovor na opaženu opasnost i prate period prekomerne brige.
U tabeli predstavljamo pojednostavljene razlike izmedju anksioznog i paničnog napada:
| Panični napad | Anksiozni napad |
| Javljaju se uglavnom bez povoda ili okidača. | Javljaju se kao odgovor na opaženu opasnost. |
| Simptomi se uglavnom javljaju iznenada. | Simptomi anksioznosti mogu da se postepeno pojačavaju vremenom. |
| Simptomi jako remete osobu i mogu da uključuju osećaj derealizacije (odvajanja od realnosti). | Simptomi mogu da se kreću u intenzitetu od blagih da jakih. |
| Napad uglavnom prodje posle nekoliko minuta. | Simptomi mogu da traju duži period. |
Dok simptomi paničnog napada traju kraće, simptomi anksioznosti često traju danima, nedeljama ili čak mesecima. Simptomi anksioznosti: stalno prisutna briga, strepnja, napetost, iritabilnost, stalno isčekivanje opasnosti, poteškoće pri koncentraciji, nesanica, česte glavobolje, ubrzan rad srca, nelagodnost u stomaku, pritisak u grudima, bol u mišićima. Ovi simptomi mogu da se pojačaju u napad u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko sati, ali nisu toliko intenzivni kao tokom paničnog napada.
Simptomi anksioznosti imaju povezanost sa psihičkim oboljenjima kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj i generalizovana anksioznost, dok se panični napadi javljaju kod ljudi sa paničnim poremećajem.
Šta je panični poremećaj?
Napad panike se često može javiti samo jednom ili dva puta, nakon čega osoba zatraži pomoć lekara, a napadi prestanu. Panični poremećaj nastaje ukoliko se spontani napadi panike nastavljaju ponavljaju u dužem vremenskom period. Izmedju javljanja napada panike kod osobe postoji jak strah od narednih napada i njegovih posledica, kao i ponašanje izbegavanja. Osoba koja razvije panični poremećaj je u konstantnom “strahu od straha”, koji predstavlja konstantan strah od budućih napada panike.
Ponašanje izbegavanja podrazumeva da osoba aktivno izbegava okruženja i situacije u kojima se napad panike prethodno dogodio. Ukoliko se, na primer, prethodno napad panike dogodio u javnom prevozu, osoba može u potpunosti izbegavati da putuje javnim prevozom, pod uticajem straha da će se napad ponoviti u toj situaciji.
Ukoliko panični napadi ili panični poremećaj ostanu nelečeni, može da se razvije agorafobija, odnosno strah od otvorenog prostora. Osoba će u potpunosti izbegavati otvorene prostore ili mesta na kojima ima puno ljudi, pod strahom da će se desiti napad panike, iako se možda nikad do sad nije desio na tom mestu (na primer nikad do sad osoba nije doživela napad panike u radnji, ali će pod uticajem svog straha od napada, izbegavati da ode u kupovinu). Ponašanje izbegavanja se kreće od manje do više esktremnog, i osoba može da prestane da obavlja svoje uobičajene aktivnosti, izostaje sa posla, i u ekstremnim slučajevima u potpunosti ne napušta svoj dom.
Koji su simptomi napada panike?
Napadi panike simptomi mogu da se podele na fizičke/fiziološke i psihološke. Fizički simptomi uključuju:
- Stezanje u grudima
- Ubrzano lupanje srca
- Ubrzo, kratko i otežano disanje
- Gušenje
- Vrtoglavica
- Znojenje dlanova
- Drhtanje i peckanje
- Glavobolja
- Mučnina i bol u želudcu
- Talasi hladnoće ili vrućine u telu
Psihički simptomi:
- Osećaj gubitka kontrole
- Osećaj da gubite razum
- Derealizacija i depersonalizacija
- Osećaj da ćete umreti
Koji su uzroci javljanja napada panike?
Napadi panike se javljaju iznenada, u situacijama gde ne postoji direktni stresor ili povod za napad, pa se može pomisliti da za njih ne postoji uzrok. Naprotiv, uvek postoji uzrok javljanja napada panike, i kod različitih osoba uzrok je manje ili više kompleksan. Uz pomoć psihoterapije, osoba može da spozna uzroke za javljanje napada panike i krene ka putu izlečenja.
Napadi panike su često povezani sa stresom u životu osobe- ukoliko osoba prolazi kroz stresan period na poslu, u braku, u porodici ili na fakultetu, a svoje nezadovoljstvo i brige potiskuje, ovo može biti uzrok javljanja napada. Ovo je najbolje objašnjeno preko sledećeg primera:
“Jedna studentkinja doživljava stres iz više izvora. Često se svadja sa ocem, koji smatra da je neophodno da se ona što pre zaposli iz finansijskih razloga, dok ona smatra da je bolje da svoje vreme posveti fakultetu. Njen cilj je da dobije dobar prosek radi stipendije na studijama, i da ako krene da radi, neće imati dovoljno vremena da uči. Boji se da svom ocu iskaže svoj stav, te u njihovim svadjama ona ćuti. Sav svoj napor i energiju usmerava ka učenju i postizanju dobrih ocena na fakultetu. Posle mesec dana, polazi na ispit i doživaljava napad panike na autobuskoj stanici.”
Ukoliko osoba pod stresom ima predispoziciju da mu se javi napad panike, konzumiranje previše kofeina, zloupotreba alkohola ili korišćenje psihoaktivnih supstanci kao što su kokain ili amfetamini mogu da doprinesu pojavi napada panike.
Da li mogu da smanjim napad panike?
U momentima napada panike, bitno je da zapamtite da ne možete da umrete od straha, iako se možda tako osećate. Osećaj koji doživaljavate tokom napada je veoma zastrašujuć, intenzivan i preplavljujuć, ali pokušajte da se setite da će napad brzo proći i da nećete izgubiti kontolu.
Postoje tehnike kojima možete ublažiti napad panike koji doživaljavate, kako bi ste smanjili neprijatne simptome i kako bi što pre prošao. Sledeći saveti vam mogu biti od pomoći u kriznom momentu paničnog napada:
1. Svesnost
Ako ste svesni šta vam se dešava, lakše ćete podneti. Budite svesni da će napad ubrzo proći i da vam se neće ništa loše desiti i podsećajte sebe na ove činjenice.
2. Tehnika 5,4,3,2,1
Kako bi ste sebi skrenuli pažnju, nabrojte 5 stvari koje možete da vidite oko sebe, 4 stvari koje možete da dodirnete, 3 stvari koje možete da čujete, 2 stvari koje možete da omirišete i 1 stvar koju možete da okusite.
3. Umijte se hladnom vodom
Ovo će vašem telu poslati poruku da uspori.
4. Razgovarajte sa nekim, ili ih pozovite telefonom
Može vam pomoći da se smirite ukoliko sa nekim pokrenete razgovor na drugu temu.
5. Nemojte sedeti, nastavite da se krećete.
Zašto napadi panike ne prestaju da mi se dešavaju?
Dok je vrlo korisno znati šta uraditi u samom momentu napada panike, ukoliko se napadi ponavljaju, i vi počinjete da razvijate strah od ponovnog napada, osećaj koji vam otežava svakodnevno funkcionisanje, potražite pomoć lekara ili psihologa koji će vam pomoći u razrešenju stresova u vašem životu, kako do novog napada ne bi došlo.
Pored pomoći stručnjaka za mentalno zdravlje, bitno je da uskladite svoje svakodnevne životne navike za bolje mentalno i fizičko zdravlje:
- Razgovarajte sa ljudima u vašem okruženju: doživljavanje paničnog napada može biti vrlo zastrašujuće. Od pomoći vam mogu biti ljudi iz vašeg okruženja koji će razumeti kroz šta prolazite i pomoći vam u momentu javljanja napada. Napadi panike često nisu vidljivi, i ukoliko vi ne kažete ljudima iz okruženja šta doživljavate, velika je verovatnoća da neće znati. Kako bi mogli da vam pruže podršku, morate zatražiti pomoć.
- Kvalitetan san: loš san može nepovoljno da utiče na stres. Pokušajte da odete na spavanje i da se budite u isto vreme svaki dan. Ukoliko vam je teško da zaspite, nemojte gledati TV ili u telefon bar sat vremena pre odlaska na spavanje.
- Fizička aktivnost: redovna fizička aktivnost smanjuje stres. Ukoliko nemate mogućnosti da puno trenirate, ciljajte da vežbate tri dana nedeljno po 30 minuta. Lagana šetnja može takodje da bude korisna.
- Izbegavajte cigarete, kofein, alkohol i drogue: kao što smo ranije pomenuli, ove supstance mogu znatno da pogoršaju vaše stanje i povećaju učestalost paničnih napada.
- Praktikujte tehnike opuštanja: meditacija, joga i pisanje dnevnika mogu da budu od pomoći da se oslobodite stresa i napetosti.
Lečenje
Prvenstveno je bitno isključiti somatska oboljenja kao uzrok nastanka simptoma, pošto su fizički simptomi slični drugim medicinskim problemima. Lekar će sa vama obaviti laboratorijske analize, hormone štitne žlezde, internistički pregled i dodatne specijalističke preglede po potrebi. Ukoliko se ustanovi da su simptomi ipak napadi panike, lečenje napada panike i paničnog poremećaja se radi kombinacijom psihoterapije i farmakoterapije.
U lečenju paničnih stanja se preporučuje kognitivno-bihejvioralna psihoterapija. Ova vrsta terapije je usmerena na smanjenje i kontrolu simptoma paničnog napada i agorafobije. Osnovna premisa ove terapije je da se klijent, u saradnji sa terapeutom, nauči kako da prepozna, proceni, kontroliše i promeni svoja iracionalna uverenja i ponašanja.
U momentu nastanka paničnog napada, iracionalno uverenje bi bilo “ubrzano mi lupa srce, ovo mora da je srčani udar, sigurno ću umreti”, a racionalno mišljenje bi bilo “ovo mi se dešavalo pre i pokazalo se da nije infrakt već panični napad, ubrzo će me proći i biću u redu”.
Psihoterapija i razgovor sa stručnjakom takodje može da pomogne osobi da otkrije koji se uzrok krije iza ponavaljanja paničnih napada. Ako osoba osvesti koji je razlog prekomernog stresa, može da preuzme korake ka razrešenju te situacije.
Lečenje agorafobije je usmereno na postepeno izlaganje strahu. Ukoliko imate strah da izadjete iz kuće, izlaganje će se dešavati korak po korak, dok ne steknete samopouzdanje da ćete moći da se izborite sa strahom koji doživljavate. Na primer, terapeut vam može zadati zadatak da izadjete do svoje ograde.
Kada nastavite svaki dan da ponavljate ovaj korak, i odlazak do ograde vam više ne predstavlja problem, sledeći zadatak će biti da izadjete na ulicu. Svaki sledeči korak će zahtevati da se udaljite još dalje, da odete do komšije, pa postepeno odete u prodavnicu ili u javni prevoz, sve dok ne budete mogli neometano da obavljate svoje redovne aktivnosti.
Zaključak
Proces lečenja može biti dugotrajan, i biće potrebno strpljenje i saradnja sa terapeutom. Iako simptomi mogu da se vraćaju, napadi panike su izlečivi, tako da nemojte da se obeshrabrujete i odustajete ukoliko ponovo doživite napad panike tokom procesa lečenja. Bitno je da naučite da prepoznate kako izgleda napad panike, zašto se napadi panike javljaju kod vas, kako da se smirite u momentu napada i koje promene možete da uvedete u svoju dnevnu rutinu i u svoj način razmišljanja kako bi sprečili buduće napade panike.
