Jutro je, u kući je još tiho, a na vratima spavaće sobe stoji dete u mokroj pidžami. Ne gleda vas u oči i čeka da vidi kako ćete reagovati. Ako vam je ova scena poznata, verovatno ste osetili mešavinu brige, umora, a možda i nestrpljenja. Sva ta osećanja su razumljiva.
Noćno mokrenje kod dece mnogo je češće nego što roditelji obično misle i najčešće je deo sazrevanja, a ne znak da nešto nije u redu. Važno je reći odmah da to nije krivica deteta, niti posledica lošeg vaspitanja. Dete ne mokri u krevet namerno i ne može to da zaustavi samo zato što će se više truditi.
U nastavku ćete saznati zašto se ovo dešava, kako detetu možete da pružite podršku bez posramljivanja i kada je vreme da se obratite pedijatru.
Mokrenje u krevet kod dece, kada je to deo odrastanja
Kontrola bešike razvija se postepeno, a noćna kontrola obično dolazi poslednja. Mnoga deca su danju suva već oko treće godine, dok im je za suve noći potrebno još nekoliko godina. Zato se mokrenje u krevet do sedme godine smatra čestom pojavom, a stručni naziv enureza koristi se tek kada se noćno mokrenje javlja kod deteta starijeg od pet godina.
Brojevi mogu doneti olakšanje. Oko 15 odsto dece između pete i sedme godine i dalje mokri u krevet, dok se do petnaeste godine to dešava kod manje od jednog procenta mladih. Kod velikog broja dece noćno mokrenje prestaje samo od sebe, postepeno, kako telo sazreva.
Drugim rečima, vaše dete najverovatnije nije izuzetak. Ono pripada velikoj grupi dece kojoj je potrebno malo više vremena.
Primarno i sekundarno noćno mokrenje
Stručnjaci razlikuju dva oblika. O primarnom noćnom mokrenju govori se kada dete nikada nije imalo duži period suvih noći. To je daleko češći oblik i najčešće je povezan sa sazrevanjem.
O sekundarnom obliku govori se kada dete ponovo počne da mokri u krevet nakon što je bilo suvo najmanje šest meseci. On je ređi i može biti povezan sa stresom, ali ponekad i sa nekim zdravstvenim razlogom. Zato je dobro da ga pogleda pedijatar, čak i kada vam se čini da je uzrok jasan.
Uzroci noćnog mokrenja kod dece, šta se dešava u telu
Retko postoji samo jedan uzrok. Najčešće se sustiče nekoliko faktora, a većina njih nema nikakve veze sa voljom ili ponašanjem deteta.
Signal koji ne budi dete
Kada se bešika napuni, telo šalje signal. Kod neke dece taj signal tokom sna još uvek nije dovoljno jak da ih probudi. Ovakva deca često spavaju veoma duboko, pa roditelji primećuju da ih je teško razbuditi. Veza između pune bešike i buđenja razvija se sa uzrastom, kod nekih brže, a kod nekih sporije.
Više mokraće noću i manja bešika
Tokom noći telo obično stvara manje mokraće nego danju. Kod neke dece ovaj prirodni ritam još nije uspostavljen, pa se noću stvara više mokraće nego što bešika može da zadrži. Kod druge dece bešika prima nešto manje tečnosti i zato se brže puni. Oba razloga su telesna i ne zavise od toga koliko se dete trudi.
Nasleđe
Noćno mokrenje se često javlja u porodicama. Ako je neko od roditelja kao dete imao isto iskustvo, veća je verovatnoća da će ga imati i dete. Za mnoge roditelje to saznanje donosi olakšanje, jer se sete da su i sami iz toga izrasli. Pojava je nešto češća kod dečaka nego kod devojčica.
Zatvor i hrkanje
Dva uzroka se često previde. Zatvor može da pritiska bešiku i da joj smanji prostor, pa se rešavanje zatvora ponekad odrazi i na suve noći. Glasno hrkanje ili kratke pauze u disanju tokom sna takođe su povezane sa noćnim mokrenjem kod jednog dela dece.
Ređe, iza noćnog mokrenja može stajati infekcija mokraćnih puteva ili neko drugo zdravstveno stanje. Upravo zato je pregled kod pedijatra prvi korak kada roditelji nisu sigurni šta se dešava.
Psihološki uzroci noćnog mokrenja kod dece, šta je uzrok, a šta posledica
Dugo se verovalo da je noćno mokrenje pre svega psihološki problem. Danas se zna da to uglavnom nije tako. Kod većine dece uzrok je telesni i razvojni, a ne emotivni. Dete ne mokri u krevet zato što je ljuto, lenjo ili zato što želi pažnju.
To ne znači da osećanja nemaju nikakvu ulogu. Stres i velike promene mogu da utiču na san i na kontrolu bešike. Polazak u vrtić ili školu, rođenje brata ili sestre, selidba, razvod roditelja ili gubitak bliske osobe mogu biti okidač da se mokrenje u krevet vrati. U takvim situacijama noćno mokrenje može biti jedan od načina na koje se pokazuje detetova napetost.
Kada osećanja postanu posledica
Postoji i drugi smer, o kome se ređe govori. Kod mnoge dece emocionalne teškoće nisu uzrok noćnog mokrenja, već njegova posledica. Dete može da se oseća posramljeno i da pokušava da sakrije mokru pidžamu. Može da izbegava spavanje kod drugara ili školske izlete, a vremenom ovakva iskustva mogu da utiču na to kako vidi sebe.
Zato je reakcija roditelja toliko važna. Dete koje oseća razumevanje lakše prolazi kroz ovaj period, a podrška koju dobije kod kuće čuva i njegovu sliku o sebi, o čemu možete više pročitati u tekstu o razvoju samopouzdanja kod dece.
Kod neke dece noćno mokrenje se javlja zajedno sa teškoćama pažnje i koncentracije. U tom slučaju se obično preporučuje da se o obe stvari brine paralelno, uz savet stručnjaka.
Kako zaustaviti noćno mokrenje kod dece, podrška bez krivice i posramljivanja
Kada roditelji traže način kako da zaustave noćno mokrenje kod dece, često očekuju brzo rešenje. Realnije je posmatrati ovaj period kao vreme u kome se stvaraju mirni uslovi da telo sazri. Kazna, ljutnja ili zadirkivanje ne pomažu, jer to nije krivica deteta, a kažnjavanje može i da pogorša noćno mokrenje.
Šta reći detetu
Detetu je najviše potrebno da čuje da nije pogrešilo. Roditelji mogu da kažu nešto sasvim jednostavno, na primer „Ovo se dešava mnogoj deci i niko nije kriv” ili „Telo još uči da se probudi kada je bešika puna, a to traje”. Ponekad pomaže i kada dete čuje da je neko iz porodice imao isto iskustvo.
Dobro je da i braća i sestre znaju da se na ovu temu ne šali. Zadirkivanje u porodici može dodatno da pojača stid, pa je važno da kuća ostane sigurno mesto.
Jutarnja rutina bez drame
Zaštitna prostirka za dušek i rezervna posteljina u blizini olakšavaju jutra i vama i detetu. Starije dete može mirno da pomogne da se posteljina skloni, ali kao deo uobičajene rutine, nikako kao kazna. Najbolje je da tema ostane u porodici i da se o njoj ne razgovara pred drugima.
Tečnost i odlazak u toalet
Dete treba da pije dovoljno vode tokom dana, a manje uveče. Uobičajeni savet je da se unos tečnosti smanji otprilike dva sata pre spavanja. Uveče je dobro izbegavati gazirane napitke i pića sa kofeinom, kao što su kola i čaj.
Odlazak u toalet pre spavanja i redovni odlasci tokom dana, na svaka dva do tri sata, pomažu bešici da uspostavi ritam. Mnogi roditelji se pitaju i da li treba buditi dete noću. Buđenje obično ne uči telo da samo prepozna signal pune bešike, pa se ne posmatra kao trajno rešenje.
Male pohvale za trud
Kalendar suvih noći može biti koristan, ali samo ako se u njemu prati trud, a ne rezultat. Dete može da dobije nalepnicu zato što je otišlo u toalet pre spavanja ili popilo vodu na vreme, a ne zato što je jutro bilo suvo. Suva noć nije nešto što dete može svesno da kontroliše. Ovakvi jednostavni koraci mogu biti razuman početak, pre nego što se razmišlja o drugim metodama.
I roditelji imaju pravo na umor
Pranje posteljine usred noći, neispavanost i briga mogu da iscrpe i najstrpljivije roditelje. Osećaj frustracije je ljudski i ne čini vas lošim roditeljem, važno je samo da ne bude usmeren ka detetu. Kada osetite da gubite strpljenje, dišite duboko i podsetite se da je ovo period koji prolazi.
Roditelji koji brinu i o sebi lakše ostaju smireni u ovakvim trenucima. Ako vam je teško da pronađete vreme za sebe, možda će vam pomoći tekst o tome zašto roditelji zapostavljaju sebe.
Kako izgleda stručna podrška
Mnogi roditelji odlažu odlazak kod lekara jer se plaše neprijatnih pregleda. Pregled zbog noćnog mokrenja je najčešće jednostavan i bezbolan. Pedijatar obično počinje razgovorom o navikama, snu i ishrani, a zatim može da zatraži analizu urina. Ponekad predloži da nekoliko dana vodite dnevnik mokrenja i unosa tečnosti, a u nekim slučajevima i ultrazvučni pregled.
Jedna od metoda koja se koristi je alarm za mokrenje, mali uređaj koji reaguje na prve kapi vlage i budi dete. Kod mnoge dece pokazuje dobre rezultate, ali zahteva strpljenje, doslednost svake noći i motivaciju cele porodice, pa ga je najbolje koristiti uz savet lekara. U nekim slučajevima lekar može predložiti i medikamentoznu terapiju, a tu odluku donosi isključivo lekar.
Kada je dete veoma posramljeno, anksiozno ili povučeno, ili kada se mokrenje vratilo posle stresnog događaja, razgovor sa dečjim psihologom ili psihoterapeutom može biti dragocena podrška. Ako niste sigurni kome se obratiti, može vam pomoći tekst o razlikama između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.
Roditelji bi trebalo da budu oprezni prema skupim programima i proizvodima koji obećavaju brzo i sigurno rešenje. Pre nego što se odluče za nešto slično, dobro je da o tome razgovaraju sa pedijatrom.
Kada potražiti stručnu pomoć zbog noćnog mokrenja
Odlazak kod pedijatra nije preterivanje, već deo brige o detetu. Pedijatar je prvi sagovornik, a on će, ako je potrebno, uputiti dete dalje kod specijaliste. Dobro je da se obratite pedijatru ako primetite neki od sledećih znakova.
- Dete i posle šeste ili sedme godine redovno mokri u krevet. U ovom uzrastu se obično preporučuje aktivniji pristup.
- Mokrenje se vratilo nakon perioda od najmanje šest meseci suvih noći.
- Dete oseća bol ili peckanje pri mokrenju, ili je mokraća ružičasta, mutna ili neprijatnog mirisa.
- Dete se umokri i tokom dana, ima zatvor ili teškoće sa kontrolom stolice.
- Dete je neuobičajeno žedno, gubi na težini ili je stalno umorno.
- Dete glasno hrče ili primećujete kratke pauze u disanju tokom sna.
Ako je dete veoma posramljeno, povlači se, izbegava drugare ili spavanje van kuće, pored pedijatra može pomoći i razgovor sa dečjim psihologom ili psihoterapeutom. Ovakva podrška ne znači da sa detetom nešto nije u redu, već da mu se pomaže da ovaj period prođe lakše.
Zaključak
Noćno mokrenje kod dece je česta i najčešće prolazna pojava. Kod velike većine dece povlači se samo od sebe do puberteta, kako telo sazreva. Taj put nije brz i nije linearan, ali je realan. Biće suvih nedelja i biće vraćanja unazad, i to je deo procesa.
Ono što dete pamti iz ovog perioda često nisu mokre noći, već način na koji su roditelji reagovali. Strpljenje, privatnost i toplina znače više od bilo kog brzog rešenja. Jutro sa mokrom pidžamom i spuštenim pogledom može se završiti zagrljajem i mirnom rečenicom da je sve u redu.
A kada roditelji nisu sigurni da li je vreme za pregled, razgovor sa pedijatrom deo je iste te brige.
