Alkoholizam je ponekad izuzetno teško uočiti u našem okruženju, zbog opšte prihvaćene konzumacije alkohola. Smatra se prihvatljivim, pa čak i poželjnim, da pojedinac učestvuje u konzumiranju alkohola u društvenim situacijama, na slavama, uz obrok….čak se u našem društvu veruje da je jedna čašica ujutru korisna za organizam. Veliki broj ljudi ne primećuje kada osoba izgubi kontrolu i iz povremene konzumacije sklizne u bolesti zavisnosti. Zato je važno da znamo kako prepoznati alkoholizam.
Kako razlikovati povremenu upotrebu alkohola od alkoholizma?
Ključna razlika između povremene konzumacije alkohola i alkoholizma jeste pojava psihičkih i fizičkih znakova zavisnosti. Veliki broj ljudi smatra da je količina alkohola koju neko konzumira odlučujući faktor, ali to nije istinito. Alkoholičar ne konzumira nužno mnogo veće količine alkohola od osoba koje povremeno konzumiraju alkohol, već je u pitanju gubitak kontrole nad sobom kada je reč o pijenju.
Pouzdan indikator fizičke zavisnosti od alkohola jeste pojava apstinencijalne krize – odmah kada osoba prestane da konzumira alkohol, manifestuju se neprijatni i jaki simptomi kao što su prekomerno znojenje, drhtavica, mučnina, nervoza i neodoljiva potreba za alkoholom. U početku, osoba može da ima duže periode između konzumiranja alkohola, ali kako se zavisnost produbljuje u svoje kasnije stadijume, ti periodi postaju sve kraći, do trenutka kada osoba ne može da funkcioniše u budnom stanju bez da uzima alkohol.
Apstinencija predstavlja stanje kada osoba ne konzumira alkohol nimalo, čak ni jednu čašu. Nemogućnost apstinencije je pouzdan znak da je problem prešao iz povremene konzumacije alkohola, pa čak i zloupotrebe, u zavisnost.
Psihološki pokazatelji bolesti zavisnosti su intenzivna žudnja ili želja za konzumiranjem alkohola, kao i neprestano razmišljanje o tome kako će se obezbediti sledeće piće. Ovde je takođe ključan gubitak kontrole, jer osoba ne može da upravlja svojom jakom žudnjom, te će uzeti alkohol da bi sebi stvorila olakšanje na psihološkom i fizičkom planu. Psihološki i fizički znaci bolesti zavisnosti su međusobno isprepleteni i prate jedno drugog.
Alkoholizam kao bolest zavisnosti
Alkoholizam kao bolest zavisnosti se definiše kao svaka ponovljena konzumacija alkohola, nezavisno od njegove količine i učestalosti uzimanja, koja stvara osobi određene probleme i komplikacije, kako zdravstvene tako i socijalne, i koja zahteva tretman i stručnu pomoć. Posledećim karakteristikama, koji istovremeno predstavljaju i dijagnostičke kriterijume ove bolesti zavisnosti, možemo prepoznati alkoholizam:
- Kod osobe postoji jaka žudnja, psihička i fizička, za konzumiranjem alkohola
- Gubitak kontrole – osoba ne može da upravlja time da li i koliko konzumira alkohol
- Raste tolerancija na alkohol – osobi su tokom vremena potrebne sve veće i veće količine alkohola da bi postigla efekat koji je u početku postizala manjom količinom.
- Simptomi apstinencijalne krize se pojavljuju odmah kada se prestane sa konzumiranjem alkohola – drhtanje šaka, znojenje, mučnina i povraćanje, nervoza, razdražljivost. Apstinencijalna kriza je indikator fizičke zavisnosti.
- Konzumiranje alkohola postaje dominantan i jedini cilj u životu osobe, i nestaju interesovanja za sve druge aktivnosti koje su osobi nekad bile značajne, te se stavljaju u drugi plan (porodica, posao, životne obaveze, hobiji). Osoba većinu svog vremena posvećuje aktivnostima kojima se obezbeđuje alkohol.
- Osoba nastavlja sa konzumacijom alkohola iako je svesna negativnih posledica kao i trenutnih problema koje joj stvara po fizičko i psihičko zdravlje, porodični život i finansijsko stanje.
Stadijumi alkoholizma
Alkoholizam se razvija u etapama ili stadijumima. Budući da je konzumacija alkohola široko prihvaćena u našem društvu i smatra se uobičajenom pa čak i podsticajnom, porodica i bliski ljudi često ne uočavaju na vreme da se problem razvio u zavisnost i da je izmakao kontroli. Alkoholizam se u većini situacija razvija u sledećim etapama:
- Faza umerenog konzumiranja: osoba konzumira alkohol u društvenim situacijama i pije u umerenim količinama.
- Trening faza: započinje porast tolerancije na alkohol, i osobi je potrebno sve više i više da bi ostvarila efekat. Počinje da iskorišćava svaku priliku da se opije i još uvek ne shvata da ima problem.
- Pretoksikomanska faza: tolerancija nastavlja da se uvećava, a kod osobe se javlja psihološka zavisnost: jaka želja koja ne može da se kontroliše.
- Toksikomanska faza: nastaje apsolutni gubitak kontrole, gde osoba ne može da se zaustavi nakon što konzumira prvo piće (ovo se naziva i fenomen prve čaše). Nastupa amnezija, osoba gubi sećanja na period pijanstva. Pojavljuje se i nemogućnost apstinencije, i jaka apstinencijalna kriza kada se prestane sa konzumiranjem. U ovoj etapi se paradoksalno javlja pad tolerancije, gde se osobe u završnim fazama alkoholizma opiju od prve čaše, i nisu im potrebne velike količine.
Fizičke posledice alkoholizma
Kada je alkohol unet u organizam, on dospeva do svakog organa u telu putem krvotoka. Ako je konzumiran umereno i povremeno, jetra je u mogućnosti brzo da ga preradi, te kada je prerađen, lako se eliminiše iz organizma.
Međutim, kod alkoholičara, usled velike učestalosti i velikih količina unetog alkohola, jetra nije u mogućnosti da ga preradi u potpunosti. Alkohol zaostaje u organizmu i deluje kao otrov na naše unutrašnje organe.
Alkoholizam ostavlja kako trenutne tako i permanentne posledice na fizičko stanje i zdravlje osobe. Vrlo su česte fizičke povrede na poslu ili u saobraćaju do kojih dolazi kada je osoba u alkoholisanom stanju.
Najfrekventnije dugotrajne posledice alkoholizma su oboljenja jetre (ciroza jetre, hepatitis B i C), oboljenja pankreasa, kardiovaskularna oboljenja i oštećenje krvnih sudova, oštećenja želuca, oštećenja nervnog sistema. Određene od ovih zdravstvenih posledica ne mogu da se izleče čak i kada se izleči alkoholizam i prestane sa konzumacijom alkohola, te mogu dovesti do hroničnih oboljenja i fatalne ishoda.
Psihičke i socijalne posledice alkoholizma
Do ozbiljnih psihičkih oboljenja kod alkoholičara dolazi kako zbog destruktivnog uticaja koji alkohol ima na moždane ćelije, a tako i zbog načina na koji alkoholičari žive, odnosno njihovog životnog stila.
Alkohol dovodi do toga da moždane ćelije propadaju znatno brže nego što je uobičajeno, te su značajne posledice na razne psihičke funkcije. Alkoholičar je često izolovan od svoje porodice i društva, obustavlja uobičajene poslovne i društvene aktivnosti, što dovodi do pojave depresije i anksioznosti.
Najzastupljenija psihička oboljenja do kojih dolazi usled zavisnosti od alkohola su alkoholna amnezija, alkoholno ludilo (delirijum tremens), patološka ljubomora, alkoholna epilepsija, alkoholna demencija kao i razne druge alkoholne psihoze.
Alkoholna amnezija ili prekid filma se javlja kada osoba gubi sećanja na period alkoholisanog stanja. Prekid filma se pojavljuje i kod zdravih osoba, ali u naprednoj fazi alkoholizma osobe učestalije gube sećanja. Pored ovog psihičkog simptoma, u uznapredovaloj fazi alkoholizma pojavljuju se i mnogo ozbiljnija psihička oboljenja, kao što su alkoholne psihoze i depresija.
Delirijum tremens ili alkoholno ludilo, se najčešće manifestuje kada osoba naglo prekine sa unošenjem alkohola. Ovu pojavu prethode intenzivni psihički simptomi, kao što su nesanica, znojenje, nemir i strah. Osoba doživljava intenzivne halucinacije ili iluzije (vidi, čuje ili oseti stvari koje nisu prisutne).
Prisutne su i paranoidne misli. Osoba gubi orijentaciju ka spoljašnjem svetu (ka vremenu, prostoru i drugim ljudima). Kada delirijum prođe, osoba doživi potpunu amneziju na taj period, i ne može da se seća šta se tada dešavalo.
Patološka ljubomora se najčešće pojavljuje kod muškaraca alkoholičara, i prati izmene u ličnosti alkoholičara koje se manifestuju usled dejstva dugogodišnjeg konzumiranja. Patološka ljubomora je neobičnog sadržaja, i osobu je gotovo nemoguće uveriti da su “pretnje” izmišljene. Na primer, alkoholičar može da bude ubeđen da ga njegova supruga vara sa nekom životinjom. Patološka ljubomora dovodi do toga da alkoholičar proganja i prati svog partnera, i često se ponaša agresivno, te se neretko završava homicidom.
Alkoholna epilepsija ili padavica, do koje dolazi zbog moždanih oštećenja. Napadi epilepsije su dramatični i započinju tako što osoba gubi svest, te doživljava trzanja celog tela, penu na ustima i na kraju umokravanje. Tokom trajanja napada osoba prestaje da diše. Epileptični napadi mogu da prestanu ako se alkoholizam izleči.
Alkoholna demencija se ne razlikuje po simptomima od ostalih demencija. Zbog oštećenja koje alkohol ostavlja na mozak, dolazi do progresivnog propadanja moždanih funkcija.
Problemi zavisnosti od alkohola vrlo često prevazilaze granice pojedinca i manifestuju se na njihove socijalne odnose, posebno na njihovu porodicu. Iz tog razloga se kaže da je alkoholizam bolest društva, jer se njegove posledice direktno reflektuju na celokupan porodični i socijalni sistem alkoholičara.
Porodična dinamika alkoholičara
Kod svih bolesti zavisnosti, a tako i kod alkoholizma, porodica obolele osobe neizbežno trpi posledice koliko i sama osoba. Ovaj problem se manifestuje na porodičnu dinamiku kroz više nivoa.
Alkoholizam generiše finansijske komplikacije za celu porodicu, prvenstveno jer su u većini situacija osobe koje konzumiraju alkohol onesposobljene da rade i zadrže svoje radno mesto. Alkohol nesumnjivo utiče na njihovu radnu sposobnost, i ako ne dobiju otkaz kada se to pokaže, postoji mogućnost da i sami prestanu da dolaze na radno mesto.
Ukoliko su pre bolesti oni doprinosili porodici na finansijski način, porodica trpi velike posledice i obaveza pada na druge članove porodice da kompenzuju za izostalu zaradu. Lečenje alkoholizma takođe može da nosi visoku cenu, za koju će ponovo biti odgovorna porodica.
Alkoholičari često imaju probleme sa agresijom i nasiljem u porodici. Posebno deca alkoholičara trpe brojne posledice, od fizičkog i psihičkog nasilja, do zanemarivanja i zaostajanja u školskom i socijalnom razvoju. Roditelji koji su odsutni zbog alkohola ostavljaju na svojoj deci obavezu da brinu sami o sebi.
Alkohol neizbežno utiče na porodične odnose, kako između bračnih partnera, tako i između roditelja i dece. Članovi porodice koji se trude da osobu izvuku iz bolesti, mogu da izgube poverenje u alkoholičara, te porodične veze često pucaju pod pritiskom.
Ličnost alkoholičara
Psihologija ukazuje da postoje određene crte ličnosti koje su često prisutne kod alkoholičara. Za alkoholičare je karakteristična ekstremno niska tolerancija na frustraciju i nemogućnost suočavanja sa stresnim i napetim situacijama – na najmanju dozu stresa, alkoholičar reaguje preosetljivo, i uzima alkohol da redukuje unutrašnju anksioznost. Prisutna je takođe i impulsivnost, traganje za senzacijama, narcizam, egocentričnost, emocionalna nezrelost, nisko samopoštovanje, nesposobnost doživljavanja emocija i nesposobnost osećaja krivice za sopstvene postupke.
Za ličnost alkoholičara su poznati i problemi u socijalnim odnosima – žele da imaju osećaj kontrole nad drugima, i nepovoljno reaguju na autoritet. Izraženo je i antisocijalno ponašanje, ne poštuju socijalne norme, zakone i društvena pravila ponašanja.
Da li je alkoholizam nasledan?
Dok ne postoji specifičan “gen” za alkoholizam koji može da se nasledi u smislu prenošenja, kao što postoji gen za boju očiju, ipak rizik za razvoj zavisnosti od alkohola jeste nasledan. Ukoliko je neko u porodici bio alkoholičar (na primer roditelj), deca imaju povećan rizik da sami razviju ovu bolest zavisnosti.
Na to da li će se kod nekoga razviti alkoholizam, zavisi i od uticaja okruženja u kojoj osoba odrasta i egzistira. Ovde značajnu ulogu igra porodična dinamika koju smo ranije opisali.
Apstinencija od alkohola
Apstinencija podrazumeva da osoba u potpunosti izbegava konzumiranje alkohola. Alkoholizam može da se leči, ali kada je jednom osobi data dijagnoza alkoholizma, svako sledeće konzumiranje alkohola nakon tretmana se smatra recidivizmom. Da bi osoba koja je lečeni alkoholičar ostala izlečena od ove bolesti zavisnosti, neophodno je da praktikuje apstinenciju do kraja života.
Verovatno vam je poznato da lečeni alkoholičari broje dane od svog poslednjeg konzumiranja alkohola, te što duže ustrajaju u apstinenciji, to se smatra da se uspešnije leče.
Apstinencija je značajna upravo zbog karakteristika zavisnosti od alkohola koje smo ranije naveli. Alkoholičari vrlo brzo gube kontrolu nad sobom čak i posle prve čaše alkohola – kada konzumiraju prvu, ne mogu da se kontrolišu da ne nastave da konzumiraju. Ovo vodi u prekomerno konzumiranje, i sa sobom nosi sve fizičke, psihičke i socijalne posledice koje su karakteristične za alkoholizam.
Lečenje alkoholizma
Lečenje alkoholizma jeste moguće, a osnovni kriterijum je potpuna apstinencija – izbegavanje konzumiranja alkohola. Za lečene alkoholičare je presudno da održe apstinenciju – ukoliko ponovo uzmu alkohol, postoji veliki rizik i verovatnoća da se vrate u bolest i izmaknu kontroli. Zato lečeni alkoholičar treba da izbegava alkohol do kraja života. Cilj lečenja jeste da se alkoholičar potpuno oporavi na psihičkom i fizičkom nivou, kao i da se ponovo socijalizuje i priključi društvu.
Kako je zavisnost od alkohola bolest zavisnosti, prvi korak tretmana je kroz medicinski pristup. Na klinikama za lečenje bolesti zavisnosti, odvikavanje od alkohola započinje detoksikacijom. U ovom stadijumu tretmana pojavljuju se jaki simptomi apstinencijalne krize – glavobolja, znojenje, telesna slabost, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, poremećen san, depresivni simptomi, nervoza i promene raspoloženja, a ponekad mogu da se jave i epileptični napadi ili halucinacije, odnosno simptomi psihoze. Ovi najteži simptomi se uglavnom manifestuju od 12 do 48 sati nakon zadnjeg uzimanja alkohola.
Dalji tok lečenja podrazumeva psihološki tretman. Kroz podršku psihijatra, psihologa, drugih stručnjaka, kao i grupa za samopomoć, cilj je da se alkoholičar ojača psihički, da transformiše svoje stavove, navike i ponašanje prema alkoholu. Socijalizacija podrazumeva vraćanje alkoholičara u društvo, kroz ponovno uključivanje u sistem podrške kao što je porodica, u radne odnose i društvene relacije, kako bi ponovo živeli ispunjen i smislen život.
