Za mnoge ljude autizam predstavlja vrlo strašnu reč. Ukoliko vase dete ispoljava neobična ponašanja i sumnjate da razvija autizam, normalno je da se osećate izgubljeno i uplašeno za zdravlje vašeg deteta, posebno ukoliko nemate puno znanja o tome šta autizam zapravo znači.
Autizam je razvojni poremećaj koji utiče na funkcionisanje deteta u svim sferama života, te ukoliko ste zabrinuti da ga prepoznajete kod svog deteta, u daljem tekstu ćete pronaći detaljne informacije o tome šta je autizam, kako izgleda autistično dete i njegovo ponašanje, koji su rani znaci autizma, te kako se autizam dijagnostifikuje i leči.
Šta je autizam i kako nastaje autizam kod dece?
Autizam je vrlo složen neurorazvojni poremećaj koji je okarakterisan nikakvom ili slabom socijalnom interakcijom i komunikacijom, nerazvijenim govorom, neobičnim ponašanjem deteta kao i ograničenim interesovanjem za vršnjačke aktivnosti.
Još uvek nije sasvim poznato kako i zašto se autizam razvija kod dece. Mišljenja stručnjaka su podeljena, te nedostatak naučnih informacija ostavlja mnogo prostora za zablude i mitove. Jedna zabluda je da je autizam mentalni poremećaj. Ovo nije tačno, jer autizam zaprvo predstavlja poremećaj u odredjenim delovima ili zonama mozga.
Autizam može ali i ne mora biti povezan sa inteligencijom deteta, te mnogi ljudi sa autizmom zapravo imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju. Autizam ne može da prodje sam od sebe niti da se izleči, ali uz pomoć ranog prepoznavanja, te različitih tretmana, simptomi autizma mogu da se ublaže te da se omogući normalno funkcionisanje osobe sa autizmom u zajednici i svakodnevnici.
Nepoznato je koji to tačno faktori dovode do razvoja autizma kod dece. Većina stručnjaka veruje da je ovo složeni poremećaj koji nastaje usled medju-uticaja više različitih faktora koji utiču na mozak i njegovu strukturu, a ne usled jednog uzroka. Ono što jeste poznato i što je bitno napomenuti je da autizam kod dece ne može da bude izazvan kao reakcija na stres, usled emocionalne lišenosti i zanemarivanja, usled „hladnog“ ponašanja roditelja ili nedovoljno pažnje.
Iako uzrok razvoja autizma nije poznat, njegova rana identifikacija kod dece je od velikog značaja. Autizam se javlja rano, te roditelji već tokom prve godine mogu da primete autizam kod beba. Pošto ispoljeni simptomi mogu da budu normalni, ili deo nekog drugog poremećaja u razvoju, ili jednostavno prolazni period detetovog razvoja, dijagnozu autizma je teško dati pre druge ili treće godine života deteta.
Davanje dijagnoze otežava i to što je ovaj poremećaj vrlo složen, te što ne ispoljavaju sva deca iste simptome. Neki stručnjaci tvrde da pouzdana dijagnoza ne može da se da do 4. Godine.
Svakako je poželjno što ranije ispitati simptome vašeg deteta kako bi dete dobilo adekvatnu negu. Ukoliko sumnjate da vaše dete ima autizam, u daljem tekstu možete pročitati više o simptomima autizma spram razvojnog doba deteta.
Znaci autizma kod dece od rođenja do 12 meseci
- Dete ne pokazuje interesovanje za lica, ili ne reaguje na vase lice
- Dete ne ostvaruje kontakt očima i ne smeje se
- Dete ne reaguje na zvuk ili na svoje ime. Posebno, dete ne pokazuje strah na jake zvukove, ali u svim drugim situacijama sluh je očuvan
- Dete ne pokazuje znake govora
- Dete ne voli da se mazi
- Dete ne koristi nikakve gestove npr. Pružanje ruku kad želi da ga uzmete u ruke
Znaci autizma kod dece uzrasta između 12 i 24 meseca
- Jedan od bitnih znakova u ovom uzrastu je gestikulacija koje dete koristi, odnosno njen izostanak. Dete ne pokazuje gestove, ne klima glavom za “da” i “ne”, ne maše i ne pokazuje prstom na stvari koje želi ili koje ga interesuju- u ovom uzrastu je deo dečijeg razvoja da pokazuju interesovanje za svoju okolinu tako što pokazuju na predmete oko sebe koji su im od interesa- ukoliko ovo izostaje kod deteta, može biti znak autizma
- Gubitak verbalnih i socijalnih veština kod deteta: kod dece sa autizmom moguće je da se razviju naznake govora i interesovanja za ljude, a te naznake se kasnije izgube (dete ne koristi reči do 16 meseci, ni fraze od dve reči do 24 meseca)
- Dete ili ne hoda uopšte, ili kasni u razvoju hoda
- Povlačenje deteta i ignorisanje drugih ljudi
Znaci autizma kod dece od 14 meseci i starije
- Teškoće u govoru ili neobični govorni šabloni (dete može pričati sa ravnim tonom ili psikavim glasom, ili koristiti samo jednu reč umesto rečenica). Neka autistična deca ne razviju govor uopšte, dok druga imaju poteškoćanje sa održavanjem razgovora.
- Poteškoće u spavanju- mnoga autistična deca ne mogu da zaspu, ili se često bude tokom noći.
- Problemi u ponašanju- hiperaktivnost, impulsivnost, teški za saradnju.
- Agresija prema drugima ili prema sebi.
- Dete može da deluje kao da vas ne razume, ne odaziva se na svoje ime, ne može da prati uputstva.
- Često se igraju sama i nemaju interesovanje za drugu decu
- Zavise od šablona navika i ponašanja i fokusiraju se previše na detalje. Dete može da ima strogo ponašanje u vezi sa svojim navikama i imati poteškoće sa prelaskom na nešto novo (npr. Može biti veoma strogo oko hrane koje želi ili ne želi da jede).
- Dete je preosetljivo na različite vrste stimulacija-mogu lose reagovati na dodir, glasnu buku, biti osetljivo na mirise, ili odbijati odredjenu hranu.
Šta kao roditelj treba da preduzmem ako sumnjam da moje dete ima autizam?
Ukoliko prepoznajete neke od navedenih znakova autizma kod vašeg deteta, obratite se svom lekaru ili dečijem psihijatru, koji mogu da započnu proces dijagnostifikovanja autizma.
Ukoliko se osećate uplašeno i zabrinuto za zdravlje i blagostanje vašeg deteta, bitno je da sačekate savet doktora i psihijatra pre nego što preduzimate bilo kakve tretmane. Autizam nije lako i jednostavno dijagnostifikovati, a simptomi koje vase dete ispoljava mogu da budu normalni deo razvojnog razdoblja deteta.
Ukoliko vase dete nakon procene dobije dijagnozu autizma, najbolji način kako svom detetu možete da pomognete u početku jeste da prvenstveno sebe i svoju porodicu edukujete o tome šta je autizam i kako osobe sa autizmom funkcionišu drugačije od osoba bez te dijagnoze.
Iako se autizam ne može izlečiti, uz prilagodjavanje aktivnosti i osnaživanje snaga deteta, mnoga deca mogu da funkcionišu veoma uspešno i sa dijagnozom autizma. Dijagnoza jeste bitna kako bi vase dete dobilo potrebnu pomoć, ali ne treba da ograničava vas i vase dete na putu ka sretnom i uspešnom odrastanju.
Ukoliko sumnjate da vase dete ima autizam, postoji kratak uputnik na koji vi kao roditelji možete da date odgovore. Ovaj upitnik može da bude prvi korak ka dijagnozi, jer deca koja pokažu lose rezultate na testu se smatraju rizičnom grupom, te treba da se dalje podvrgnu dijagnostici od strane stručnjaka kako bi se potvrdila dijagnoza.
Test je kratak i jednostavan za praćenje, i odnosi se na decu staru od 18 do 36 meseci. Na svako pitanje treba da odgovorite sa “da” ili “ne”. Ukoliko na većinu pitanja odgovorite sa “ne”, trebalo bi da potražite savet lekara.
Moje dete…
1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju
2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)
3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima
4. reaguje kada ga zovete imenom
5. pokazuje interes za igru
6. uživa u igrama, poput žmurki
7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica
8. koristi više od tri reči često i ispravno
9. spaja reči (npr. “hoću sok”, “ići pa-pa”)
10. smeje se kad se i drugi smeju
Kako se autizam dijagnostifikuje?
Kao što smo već pomenuli, autizam je vrlo složen poremećaj koji se kreće po spektru intenziteta simptoma socijalnog, intelektualnog i fizičkog karaktera, stoga ne postoji univerzalni test pomoću kog se identifikuje da li dete ima autizam ili ne. Pored toga što se deca razvijaju različitim tempom, svako dete sa autizmom ispoljava jedinstvene simptome. Deca na jednoj strani spektra ispoljavaju vrlo blage, skoro neprimetne simptome, dok deca na drugom kraju spektra imaju velike i primetne poteškoće u komunikaciji, interakciji i ponašanju.
Proces dijagnostifikovanja autizma je vrlo složen i uključuje procenu vise stručnjaka. Taj tim lekara se sastoji od pedijatra, dečijeg psihijatra, logopeda-defektologa i neurologa. Dijagnostifikovanje se odvija kroz posmatranje ponašanja deteta, psihološkog testiranja, procene razvoja i pedijatrijskog i neurološkog pregleda, kao i razgovorima sa roditeljima radi što potpunijeg uvida u dečije simptome i načine funkcionisanja.
Kako se autizam leči?
Dok autizam ne može da se izleči, rano prepoznavanje znakova autizma i uključenje deteta u tretmane može da ima vrlo povoljan uticaj na socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života deteta. Tretmanu autizma se pristupa na sistematizovan način i uključuje medjusaradnju različitih stručnjaka. Lečenje uključuje trening socijalnih veština, edukaciju akademskih veština, logopedski tretman za govor i jezik, te lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja.
Lečenje podrazumeva primenu različitih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenu lekova kada kod deteta postoje pridruženi poremećaji. Kako je svako autistično dete drugačije te iskazuje različite simptome, svakom detetu se pristupa individualno i ne postoji jedan recept za svu autističnu decu.
Zaključak
Vrlo je važno da naznačimo da gore pomenuti simptomi mogu biti normalni, te deo razvojnog perioda kroz koje dete prolazi, ili čak simptomi drugih razvojnih poteškoća. Pak, ukoliko imate bilo kakve brige ili sumnje da vaše dete ispoljava ove znakove autizma, posavetujte se sa vašim doktorom koji će vam pružiti sve relevantne informacije.
