Bipolarni poremećaj pogađa oko 46 miliona ljudi u svetu. Bipolarni poremećaj je jednako učestao kod muškaraca i žena. Zbog ozbiljnosti i težine njegovih simptoma, ovaj poremećaj stvara velike poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju ne samo obolele osobe već i njene porodice.
Ukoliko sumnjate da Vi ili Vama bliska osoba boluje od ovog poremećaja, pročitajte dalje da saznate šta je to bipolarni poremećaj, kako prepoznati bipolarni poremečaj kod sebe ili kod drugih, koji su simptomi bipolarnog poremećaja, uzroci nastanka, kao i kako izgleda lečenje bipolarnog poremećaja.
Šta je bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremećaj je poremećaj raspoloženja ili afektivni poremećaj kod kog je bolesno izmenjen afekat, koji određuje celokupno emocionalno stanje osobe, te dalje utiče na sve ostale psihičke i socijalne aspekte njenog funkcionisanja. Poremećaji raspoloženja mogu biti dugotrajni ukoliko nisu adekvatno tretirani, pa uticati na sposobnost osobe da funkcioniše normalno u svom svakodnevnom životu.
Bipolarni poremećaj podrazumeva smene raspoloženja u pozitivnom i negaitvnom pravcu, odnosno smene manije i depresije. Afekat osobe je značajno povećan, kako u pozitivnom tako i u negativnom smeru, pa osoba tako može prolaziti kroz smene manije ili hipomanije, gde ima povećan osećaj sreće ili euforije, te kroz periode depresije (koje se kreću od blage, preko umerene, do teške depresije).
Zbog preklapanja nekih simptoma, bitno je napraviti razliku između bipolarnog poremećaja raspoloženja i graničnog poremećaja ličnosti. Za ova dva poremećaja su zajendičke ekstremne promene raspoloženja i impulsivno ponašanje, ali postoje ključne razlike. Granični poremećaj ličnosti je trajna izmena u karakteru obolelog, kao što i sam naziv poremećaj ličnosti govori, pa su simptomi u ponašanju, razmišljanju i osećanju kod ovih osoba trajni. Sa druge strane, bipolarna osoba, između epizoda manije i depresije, može da ima periode stabilnosti u kojima može da funkcioniše relativno normalno.
Kako prepoznati bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremećaj može biti teško prepoznati ukoliko smene raspoloženja nisu toliko jasne i intenzivne. Bipolarnost se kod svake osobe ispoljava na drugačiji način, ali može se reći da se najčešće smenjuju manija i depresija, sa periodom stabilnosti između epizoda, s tim da je faza depresije uvek duža nego faza manije. Ovo je lako objašnjeno činjenicom da se organizam u maničnoj fazi potpuno istroši, i potrebno mu je duže vremena u depresivnoj epizodi da nadoknadi energetske resurse.
Kako simptomi sami po sebi mogu da se razlikuju od osobe do osobe, tako mogu da se razlikuju i same smene raspoloženja: nekada osoba pravo iz manije ode u depresiju, nekada između epizoda postoji period remisije (stabilnosti), a nekada mogu da se jave i po dve episode manije pre nego što osoba ode u depresiju.
Da bi ste razumeli kako prepoznati bipolarni poremećaj kod sebe ili kod drugih, ključno je razumeti njegove simptome. Glavno obeležje je veliko variranje raspoloženja od ekstremno visokog do ekstremno niskog. Ako mislite da prepoznaejte bipolarni poremećaj kod sebe ili kod drugih, vrlo je bitno da se obratite stručnjaku (psihologu ili psihijatru). Ne postoji bipolarni poremećaj test koji možete sami da uradite da dobijete dijagnozu, te dijagnozu sme da postavi samo stručnjak.
Simptomi bipolarnog poremećaja
Unutar bipolarnog poremećaja, postoje tri podtipa poremećaja, koji se razlikuju po intenzitetu i kvalitetu maničnih i depresivnih epizoda. Intenzitet predstavlja jačinu promene u raspoloženju, dok kvalitet podrazumeva način na koji se ovi simptomi ispoljavaju, konkretno, da li se sa depresijom ispoljavaju i simptomi psihotičnog poremećaja. Na taj način, razilkuje se Bipolarni Poremećaj tip 1, Bipolarni Poremećaj tip 2 i Ciklotimija. Mimo razlika u epizodama, sva tri podtipa podrazumevaju jasne promene raspoloženja, energije i nivoa aktivnosti.
Bipolarni poremećaj tip 1: podrazumeva smene manije i teške depresije sa psihotičnim simptomima. Manija je težeg intenziteta i uključuje simptome kao što su ekstremno povišeno raspoloženje, nenormalno visok nivo energije, impulsivnost. Ovaj podtip podrazumeva najmanje jednu maničnu epizodu koja je trajala duže od jedne nedelje, i jednu epizodu teške depresije, koja može da traje dugo, od 6 do 12 meseci bez terapije. Neki ljudi sa podtipom 1 imaju mešovite episode, ili samo epizodu manije. Psihotični simptomi u teškoj depresiji uključuju halucinacije, perzistentne misli kao i izrazito negativan afekat.
Bipolarni poremećaj tip 2: podrazumeva više od jedne episode teške depresije, a manična epizoda je mnogo blaža nego u prvom tipu. Ona se naziva i hipomanija, koji je manje ozbiljan i intenzivan oblik manije i traje kraće, do nekoliko dana, te ne utiče jednako ozbiljno na funkcionalnost osobe.
Ciklotimija: smene blage manije i blage depresije. Promene raspoloženja nisu toliko intenzivne kao kod druga dva tipa, ali traju duže vreme (minimum dva meseca). Kod ciklotimije, postoji veliki rizik da će osoba razviti neki tip bipolarnog poremećaja.
Bez obzira na podtip bipolarnog poremećaja i razlike u intenzitetu, simptomi manične ili depresivne epizode su vrlo jasni.
Simptomi manije ili hipomanije
Neki od simptoma manije ili hipomanije su:
- Osećaj euforije, osoba se oseća kao da je svemoćna i da može da “osvoji svet”
- Osećaj razdražljivosti ili uznemirenosti
- Impulsivno ponašanje koje nije inače uobičajeno za tu osobu (rizično seksualno ponašanje, manična kupovina ili preterano trošenje novca, impulsivne životne i poslovne odluke)
- Govor je ubrzan i neobičan
- Preuveličan osećaj sopstvene važnosti ili blagostanja
- Rasejanost u mislima
- Smanjena potreba za snom
Simptomi depresije
Neki od simptoma depresije su:
- Povećano osećanje tuge, praznine ili beznadežnosti
- Problemi sa spavanjem (nesanica ili prekomerno spavanje)
- Preteran zamor (osoba izgleda tužno, umorno i bez energije)
- Problemi pri koncentracije i usmeravanju na zadatak, nemogućnost donošenja odluka
- Razmišljanje o suicidu, planiranje i pokušaj suicida
Zašto nastaje bipolarni poremećaj?
Nije sa jasnoćom poznato zašto nastaje bipolarni poremećaj, ali se smatra da su udruženi uticaj genetike i sredine od ključnog značaja. Opšte je poznato da prisustvo bipolarnog poremećaja u porodici povećava verovatnoću da će osoba naslediti ovaj poremećaj raspoloženja. Često je da obolele osobe imaju u porodici roditelje, brata ili sestru koji su takođe oboleli od ovog poremećaja.
Pored uticaja genetike i nasleđa, smatra se da je za nastanak bipolarnog poremećaja ključna pojava hemijskog disbalana ili neravnoteže u mozgu osobe. Kako su substance kao što su noradrenalin, serotonin i dopamin ključne za kontrolu raspoloženja, ukoliko u mozgu dođe do njihove neuravnoteženosti, dolazi do poremećaja u raspoloženju.
Izgleda da je mozak ljudi koji imaju bipolarni poremećaj osetljiviji na uticaje emocionalnog ili fizičkog stresa, i kod ovih osoba mozak ima poteškoću da vrati ravnotežu i osećaj mira nakon stresnog događaja.
Koji su glavni uzroci bipolarnog poremećaja?
Kod osoba kod kojih postoji hemijski disbalans i/ili genetska predispozicija, iako su epizode često nasumične, velika je verovatnoća da će epizode bipolarnosti biti izazvane nekim okidačem, kao što su mentalni ili fizički stres. Stresni događaji, bilo oni pozitivni kao što je polazak na fakultet, ili negativni kao što je smrt voljene osobe, mogu da budu pokretač depresivne ili manične epizode.
Ovi stresni događaji povratno utiču na hemijski disbalans u mozgu osobe, te se stvari odvijaju u začaranom krugu. Manjak sna, promene u ustaljenom načinu života kao i emocionalni stres povratno utiču na hemijsku ravnotežu, kod moždanog Sistema koji se već muči da tu ravnotežu održi, i sve ovo zajedno postaje okidač za epizodu.
U kom periodu života se manifestuje bipolarni poremećaj?
Dok bipolarni poremećaj može da se manifestuje u bilo kom periodu života, najčešće se dijagnostifikuje u adolescentskom uzrastu i u ranim dvadesetim godinama. Vrlo se retko dešava da se bipolarni poremećaj po prvi put razvije posle 40. Godine.
Lečenje bipolarnog poremećaja bez lekova
Za lečenje bipolarnog poremećaja, u najvećem broju slučajeva, preporučena je kombinacija psihoterapije i lečenje lekovima. Lečenje bipolarnog poremećaja lekovima je od ključne važnosti, upravo zbog neravnoteže prisutne u mozgu osobe. Da bi osoba mogla ponovo normalno da funkcioniše, potrebno je da se njeno stanje prvo stabilizuje lekovima. U većini slučajeva, lekovi su neizostavni deo u uspešnom lečenju bipolarnog poremećaja.
Uz lekove, psihoterapija daje vrlo dobre rezultate. Dodatno, grupe za podršku mogu biti vrlo korisne obolelim osobama, i predstavljaju mesto gde bipolarna osoba može da dobije dodatnu podršku od osoba sa sličnim problemima.
Koje su najefikasnije terapije lečenja bipolarnog poremećaja?
Lečenje će za svaku osobu da izgleda drugačije, u zavisnosti od specifičnih simptoma, kao i načina na koji se epizode javljaju kod te osobe (koji je njihov intenzitet, koji je tip poremećaja, kao i redosled i učestalost javljanja depresivnih odnosno maničnih epizoda). Plan lečenja će napraviti psihijatar u saradnji sa psihologom, ukoliko se u lečenje uključuje i psihoterapija.
Kada su lekovi u pitanju, terapija najčešće uključuje stabilizatore raspoloženja, antidepresive i antipsihotike. Koje lekove i u kojoj dozi će osoba dobiti zavisi od njenih simptoma i njenog stanja, a tu procenu će napraviti lekar, odnosno psihijatar.
Nekoliko vrsta psihoterapije je pokazano efikasno smanjivanju simptoma bipolarnog poremećaja i pomaganju osobe ka isceljenju:
- Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija
- Porodična psihoterapija
- Grupna psihoterapija
Da li je bipolarni poremećaj izlečiv?
Bipolarni poremećaj se uspešno može lečiti kombinacijom lekova i psihoterapije, ali uspešno stabilizovano stanje osobe nije garancija da se poremećaj neće vratiti u nekom kasnijem periodu života. Upravo zbog pomenutog genetskog uticaja kao i sklonosti ka hemijskom disbalansu, verovatnoća postoji da će osoba ponovo ući u epizodu pod uticajem stresnog događaja. Iz ovog razloga, bipolarni poremećaj ne može u potpunosti da se izleči, i većina ljudi doživljava manične i depresivne epizode tokom celog života.
Ovo ne znači da bipolarna osoba ne može da bolje upravlja svojim stanjem i da umanji efekat koji će simptomi da snose na njen život. Uz redovnu upotrebu lekova, redovnu psihoterapiju kao i ovladavanjem veština prevazilaženja stresa, osoba može da smanji verovatnoću nastanka epozode, kao i da smanji uticaj koji simptomi imaju na njen život i njeno funkcionisanje.
Saveti za upravljanje simptomima i sprečavanju pogoršanja stanja:
- Osoba treba da upozna svoje simptome, kao i načine da ih kontroliše
- Vrlo je delotvorno da osoba ima stabilnu dnevnu rutinu, i da vodi računa o ritmu spavanja
- Tehnike opuštanja i samokontrole, kao što su duboko disanje i meditacija, mogu biti delotvorni u smanjenju reakcjie na stresne događaje
- Izbegavanje alkohola, cigareta i droge kao potencijalnih okidača
- Čvrsta i pouzdana mreža podrške porodice i prijatelja je od velike pomoći
- Bipolarna osoba treba da vodi računa o redovnom uzimanju terapije, kao i korišćenjem dostupne stručne pomoći
Kako izgleda život sa bipolarnom osobom?
Problemi koje doživljava bipolarna osoba se u velikoj meri prenose i na njenu porodicu, partnera i prijatelje. Ako je vama bliska osoba bipolarna, često može biti teško da razumete njeno ponašanje i promene raspoloženja. Od ključnog značaja je razumevanje i otvorena komunikacija: bitno je da razumete da je bipolarni poremećaj bolest raspoloženja, i kao takva utiče na njene odnose sa Vama. Pokušajte da iskomunicirate Vaše brige na topao način, nemojte osuđivati osobu, i ohrabrite je da zatraži potrebnu pomoć.
Vrlo je značajno da naučite da prepoznate rane znakove početka manične ili depresivne epizode kod bipolarne osobe. Kod svake osobe mogu izgledati drugačije, ali kada naučite da ih prepoznate, na miran način stavite osobi do znanja kada ih primetite, i ponudite joj podršku u tehnikama ublažavanja simptoma, ili odlaska kod stručnjaka.
Koje su posledice nelečenja bipolarnosti?
Nelečenje bipolarnog poremećaja može da utiče vrlo negativno na život bipolarne osobe, i u nagorim slučajevima, se završi na fatalan način.
Kada se poremećaj ne leči, epizode mogu da postanu sve češće, te se period stabilnosti između njih smanjuje ili potpuno nestaje. Kako bipolarna osoba zbog jačine svojih simptoma nije funkcionalna kada traje epizoda, njen kvalitet života se ozbiljno narušava. Problemi uključuju odlazak na posao, održavanje porodičnih i prijateljskih odnosa, kao i briga o svom zdravlju kroz redovnu ishranu i ritam spavanja.
U maničnoj epizodi, bipolarna osoba može da naruši svoj život kroz česte impulsivne odluke, koje dovode do vrlo opasnih situacija. Osoba može da nekontrolisano troši pare, da odluči da menja život iz korena, da se upušta u rizično seksualno ponašanje, da konzumira alkohol i drogu u prekomernim količinama. Impulsivno i rizično ponašanje može štetno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje, na porodične i prijateljske odnose, kao i na materijalno stanje.
U depresivnoj epozodi, bipolarna osoba je sklona suicidalnim mislima. Može često da razmišlja o tome, da pravi planove, pa čak i da izvrši pokušaj samoubistva. Ukoliko poremećaj ostane nelečen, simptomi mogu postati toliko intenzivni da osoba može izvršiti samoubistvo.
Zaključak
- Bipolarni poremećaj je bolest raspoloženja koja zahteva lečenje
- Glavni simptom bipolarnog poremećaja su smene ekstremno povećanog pozitivnog i negativnog raspoloženja
- Bipolarni poremećaj može biti nasledan, ali se smatra da su stresni događaji najčešći pokretači epizode
- Simptomi bipolarnosti značajno utiču na normalno funkcionisanje osobe i njene odnose
- Samo stručnjak za mentalno zdravlje može da postavi dijagnozu
- Uz kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije, bipolarni poremećaj može uspešno da se leči
