Malo koje pitanje boli kao ovo. Pitanje zašto žene varaju retko se postavlja iz radoznalosti – najčešće ga postavlja neko kome se tlo pomerilo pod nogama, ili neko ko pokušava da razume sopstvene postupke i ne prepoznaje se u njima.
Ako ste u jednoj od te dve pozicije, ono što osećate je razumljivo. Zbunjenost, bes, stid, tuga koja dolazi u talasima – sve su to normalne reakcije na povredu koja dira u osećaj sigurnosti.
Tekst koji sledi nije lista optužbi. To je pokušaj da se razlozi razumeju onako kako se razumeju u terapijskoj sobi: kao dinamike u odnosu i unutar osobe, a ne kao dokaz o nečijem karakteru. Razlozi objašnjavaju. Oni ne opravdavaju – o toj razlici govorimo posebno, pred kraj teksta.
Šta sve podrazumevamo pod prevarom
Prvi problem nastaje mnogo pre samog čina: parovi se često nikada nisu dogovorili gde je granica. Jedno smatra da je prevara isključivo fizički odnos, drugo da je izdaja počela mnogo ranije.
Fizička prevara je ono što većina ljudi prvo zamisli i najlakše je prepoznatljiva.
Emotivna prevara podrazumeva da se bliskost, poverljivi razgovori i emocionalno oslanjanje presele na osobu izvan veze. Kod mnogih parova upravo ona nanosi dublju povredu, jer se doživljava kao gubitak partnera, a ne samo kao gubitak vernosti.
Digitalna prevara – prepiske, aplikacije za upoznavanje, održavanje “rezervne” veze onlajn – često se pravda time što se “ništa nije dogodilo”. Za povređenog partnera se, po pravilu, dogodilo mnogo.
Ako vas zanima kako se ove razlike prepoznaju u braku, pisali smo detaljnije o tome koji su prvi znaci prevare u braku. Ovde je važno reći samo jedno: neslaganje oko definicije samo po sebi ume da bude izvor bola, i vredi ga razgovorom razrešiti pre nego što postane rana.
Da li žene zaista varaju više od muškaraca?
Kratak odgovor je – ne, ali se razlika smanjuje. Podaci iz velikih društvenih istraživanja pokazuju da je oko 20% muškaraca i oko 13% žena koji su bili u braku ikada imalo odnos sa nekim drugim.
Taj jaz nije svuda isti. Kod najmlađih ispitanika, između 18 i 29 godina, gotovo nestaje – 11% žena naspram 10% muškaraca. Kod odraslih između 25 i 54 godine novije analize pokazuju pad kod muškaraca tokom poslednjih decenija, dok kod žena sličnog pada nema; u toj grupi razlika između polova nije statistički značajna.
Sve ove brojke treba čitati sa oprezom. Reč je o podacima koje ljudi sami prijavljuju, a nevera je tema o kojoj se retko govori iskreno. U zavisnosti od toga kako je pitanje postavljeno – uživo ili potpuno anonimno – procene se višestruko razlikuju. Stvarne stope su gotovo sigurno više od prijavljenih, i kod žena i kod muškaraca.
Ono što se u istraživanjima pokazuje doslednije od samih procenata jesu motivi. Muškarci češće navode seksualnu želju, potrebu za raznovrsnošću i splet okolnosti. Žene češće navode osećaj zanemarenosti. Upravo o tim motivima govori ostatak teksta.
1. Osećaj emocionalne zanemarenosti
Ovo je motiv koji se kod žena najčešće javlja. Nije reč o nedostatku ljubavi, već o osećaju nevidljivosti: partner je tu, u istoj sobi, ali kao da odavno nije pogledao.
Zato odgovor na pitanje “zašto žena vara muža iako ga voli” često i nije protivrečan. Voleti nekoga i osećati se neprimećeno godinama nisu suprotnosti – mogu postojati istovremeno.
U takvom stanju pažnja sa strane ne deluje kao strast, već kao olakšanje. Neko je najzad primetio. To ne čini postupak ispravnim, ali čini ga razumljivim.
Zanemarenost se, uz to, retko dešava zlonamerno. Češće je posledica godina u kojima su posao, deca i obaveze potisnuli sve ostalo, pa je briga o odnosu tiho pala na poslednje mesto.
2. Nezadovoljena potreba za bliskošću i razgovorom
Emocionalna povezanost je potreba za sebe, odvojena od seksualne. Kod nekih žena afera ne počinje privlačnošću nego razgovorom – nekim ko pita kako je bilo na poslu i sačeka odgovor.
Ovakve veze se retko stvaraju preko noći. Češće nastaju kroz godine u kojima su razgovori postali logistički: ko vodi decu, ko plaća račun, ko je zaboravio da javi.
Ovde nema krivca. Većina parova ne prestane da razgovara odlukom, nego umorom.
Zbog toga se ovakve situacije često i ne prepoznaju na vreme. Sa strane, i ponekad iznutra, veza izgleda uredno – nema svađa, nema drame, ali nema ni razgovora koji nekud vodi.
3. Potreba za potvrdom i krhko samopoštovanje
Kod dela žena motiv nije partner nego sopstveni odnos prema sebi. Osećaj da su ponovo poželjne, zanimljive, viđene – može privremeno popuniti prazninu koja je nastala mnogo pre te veze.
Važno je razumeti šta ovo znači za povređenog partnera. Kada je motiv potvrda, prevara govori o unutrašnjem stanju osobe koja je prevarila, a ne o vrednosti onoga ko je prevaren.
Ta potvrda je, uz to, kratkog daha. Praznina se posle nje najčešće vrati, ponekad i uvećana stidom.
Upravo zato mnoge žene posle prevare ne osećaju olakšanje nego zbunjenost i grižu savesti, i to bez obzira na to da li je istina izašla na videlo. Osećaj koji su tražile obično nije bio želja za drugom osobom, već potreba da se drugačije osećaju u sopstvenoj koži.
4. Nesiguran stil vezivanja
Način na koji se vezujemo za druge oblikuje se rano i prati nas u odrasle veze. Kod anksioznog stila prisutan je stalan strah od napuštanja, kod izbegavajućeg nelagoda pri prevelikoj bliskosti.
Pregled istraživanja o stilovima vezivanja i neverstvu pokazuje da nesigurna vezanost jeste povezana sa većom verovatnoćom nevere u braku. Povezanost je, međutim, slaba do umerena – reč je o faktoru rizika, a ne o predviđanju, i nikako o dijagnozi. Većina ljudi sa nesigurnim stilom vezivanja nikada ne prevari.
Ohrabrujuće je to što se stilovi vezivanja menjaju i što su jedna od tema koje se u terapiji para obrađuju najuspešnije.
5. Nerazrešen konflikt, ljutnja i osećaj nepravde
Ljutnja se u istraživanjima izdvaja kao poseban motiv. Kada se ista svađa ponavlja godinama bez ishoda, kod nekih ljudi se javi tiha želja da druga strana najzad oseti kako je to biti povređen.
Prevara tada nije potraga za nekim drugim, već poruka koju osoba ne ume ili ne sme da izgovori. Mehanizam je ljudski i objašnjiv; posledice su ipak teške i po onoga ko šalje poruku.
Ako se konflikt u vašoj vezi po pravilu završava optuživanjem, izokretanjem reči ili osećajem da ste vi krivi za tuđe reakcije, vredi pročitati i o tome kako izgledaju signali emocionalne manipulacije u partnerskom odnosu.
6. Gubitak ljubavi i strasti – veza koja je već stala
Nedostatak ljubavi je jedan od najčešće navođenih motiva. Za razliku od osećaja zanemarenosti, ovde više nema šta da se ne primeti: emocionalno napuštanje veze dogodilo se mesecima ili godinama ranije.
Kod dela parova prevara je poslednji korak u procesu koji je odavno u toku. Osoba je već živela pored partnera, a ne sa njim.
To je jedan od retkih scenarija u kojima je pitanje “šta smo mogli drugačije” korisnije od pitanja “ko je kriv”.
Vredi ipak dodati ogradu. Gubitak strasti sam po sebi ne znači da je veza gotova – kod velike većine dugogodišnjih parova zaljubljenost se s vremenom pretvara u nešto mirnije, i to je očekivano, a ne simptom.
7. Seksualno nezadovoljstvo i monotonija
Uvreženo je verovanje da je ženama seks manje važan. Istraživanja to ne potvrđuju – seksualna želja i nezadovoljstvo navode se kao motiv i kod žena, samo se ređe izgovaraju naglas.
Kod dugogodišnjih parova monotonija često nije znak da je privlačnost nestala, već da o njoj godinama niko nije progovorio. Sram od razgovora o sopstvenim željama je čest, i kod muškaraca i kod žena.
Ovo je istovremeno jedan od motiva koji se najbolje rešava razgovorom – pod uslovom da razgovor krene na vreme.
8. Okolnosti, prilika i impulsivnost
Deo prevara nema mnogo veze sa kvalitetom veze. Stres, iscrpljenost, alkohol, putovanje, splet okolnosti u kojima se granica pređe pre nego što je odluka uopšte doneta – istraživanja okolnosti izdvajaju kao zaseban motiv.
Ovo je verovatno najneugodniji podatak u celom tekstu. Ljudi ponekad prevare i u vezama koje su dobre.
Za povređenog partnera u tome ipak može biti i olakšanja: nije sve što se dogodilo bilo posledica onoga što je on propustio da uradi. Traženje sopstvene greške tamo gde je nema ume da traje mesecima i da nanese više štete nego sam događaj.
Impulsivnost, naravno, ne briše odgovornost. Ona samo objašnjava zašto se deo ljudi posle prevare iskreno ne prepoznaje u onome što je uradio.
9. Životna prekretnica i bekstvo od sebe
Materinstvo, gubitak bliske osobe, bolest, promena posla, prelazak u novu deceniju – periodi u kojima se identitet pomera nose povećanu ranjivost.
Kod nekih žena prevara u takvom periodu nije potraga za drugim čovekom, nego za sopstvenim izgubljenim delom. Za osećajem da su još uvek žive, poželjne, svoje.
Bekstvo, međutim, retko rešava ono od čega se beži. Problem najčešće sačeka na istom mestu, uvećan za novu krizu.
10. Prevara kao izlaz iz veze
Ponekad je prevara – najčešće nesvesno – način da se veza prekine bez izgovorene odluke. Osoba ne ume da kaže da odlazi, pa učini nešto posle čega povratka nema.
Slična dinamika stoji iza prevara koje deluju kao da su “htele da budu otkrivene”. Nesmotrenost tu retko biva slučajna.
Odgovor na pitanje zašto žene varaju i potom odlaze najčešće je upravo ovaj: odlazak je bio odluka koja je nedostajala, a prevara njen zaobilazni put.
Kod dela parova iza toga stoji i nešto blaže od odlaska – nesvestan pokušaj da se veza natera na promenu, jer godine razgovora nisu pomerile ništa. Cena takvog pokušaja je, po pravilu, mnogo veća od koristi.
Znakovi prevare – i zašto nijedan nije dokaz
Uobičajeno se navode isti znakovi prevare: povlačenje i odsutnost, tajnovitost oko telefona, promene u intimnosti u oba smera, češće svađe oko sitnica, nagla i neuobičajena pažljivost, promene u rasporedu koje se objašnjavaju uopšteno.
Ovde je potreban jasan oprez. Nijedan od ovih znakova nije dokaz. Ista ponašanja redovno prate stres na poslu, iscrpljenost, depresiju, anksioznost, brigu o bolesnom roditelju ili problem o kome partner ćuti iz sasvim drugih razloga.
Traganje za dokazima ima i svoju cenu. Provera poruka i praćenje kretanja hrane opsesivne misli i po pravilu pojačavaju nesigurnost umesto da je smanje, bez obzira na to šta se pronađe.
Postoji i suprotna zamka: ubediti sebe da nema ničega samo zato što nijedan znak nije nedvosmislen. Ako vam se osećaj da nešto nije u redu vraća mesecima, taj osećaj zaslužuje da bude izgovoren, čak i ako se pokaže da je razlog nešto sasvim drugo.
Ono što pomaže jeste razgovor, a ne istraga. Rečenica koja opisuje vaše iskustvo – “poslednjih meseci osećam da se nešto među nama promenilo i to me plaši” – otvara više prostora nego bilo koja optužba, i kada je odgovor neprijatan.
Zašto objašnjenje nije opravdanje
Razumeti razlog ne znači prihvatiti postupak. To je granica koju je vredno postaviti izričito.
Ako ste vi prevareni: nijedan od navedenih razloga ne čini vašu povredu manjom niti manje validnom. Odgovornost za odluku nosi onaj ko ju je doneo. Vašu ličnu vrednost prevara ne meri i o njoj ne govori ništa.
Ako ste vi prevarili: razumevanje motiva je početak odgovornosti, a ne njena zamena. Objašnjenje ima smisla tek kada stoji uz priznanje štete i spremnost da se nešto zaista promeni.
I još nešto, jednako važno. Nema krivice žrtve – niko nije “izazvao” tuđu odluku time što je bio zauzet, umoran ili nedovoljno pažljiv. I nema patologizacije – žena koja je prevarila nije time postala loša osoba, kao što ni muškarac koji je prevario to nije.
Kada potražiti stručnu pomoć
Prevara je događaj koji često nadmaši ono što čovek može sam da preradi. Obraćanje stručnjaku u toj situaciji nije znak slabosti, niti mora da znači da je odluka o vezi već doneta.
Vredi razmisliti o stručnoj podršci ako prepoznajete nešto od sledećeg:
- misli o prevari su opsesivne i vraćaju se danima, uz stalnu potrebu za proverom
- nesanica, napadi panike, gubitak apetita ili osećaj utrnulosti traju nedeljama
- funkcionisanje na poslu ili sa decom je vidno narušeno
- kod vas se prevara ponavlja kroz više veza i ne razumete zašto
- razgovori sa partnerom uvek završavaju istom svađom, bez ijednog pomaka
- mesecima ne uspevate da donesete odluku i osećate da stojite u mestu
- javljaju se misli da vam nema pomoći ili da nema smisla nastaviti
Za ovakve situacije obučeni su psihoterapeut, klinički psiholog i specijalizovani psihoterapeutski centri. Ako je u pitanju odluka o zajedničkoj budućnosti, terapija za parove može pomoći u oba ishoda – i kada par ostaje zajedno, i kada se razdvajanje pokaže kao ispravnije rešenje, uz manje štete po oboje i po decu.
Ako se pojave misli o samopovređivanju, obratite se lekaru ili najbližoj hitnoj službi bez odlaganja.
Zaključak
Ako iz ovog teksta ponesete jednu rečenicu, neka bude ova: pitanje zašto žene varaju gotovo nikada nema jedan odgovor, i gotovo nikada nije pitanje karaktera.
Iza većine slučajeva stoji splet motiva – zanemarenost, potreba za bliskošću i potvrdom, nerazrešen konflikt, način vezivanja formiran davno pre ove veze, životna prekretnica, ponekad puki splet okolnosti. Prevara je češće simptom nego dijagnoza.
To saznanje ne uklanja bol i ne treba da ga umanji. Ali menja pitanje koje postavljate: umesto “kakva je ona osoba”, moguće je pitati “šta se u ovom odnosu i u ovim ljudima dogodilo, i šta je sledeći korak”.
Oporavak – veze ili sebe samog – nije brz i nije linearan. Ali je realan, i mnogo je parova i pojedinaca do njega stiglo, uz strpljenje i, kada zatreba, uz stručnu podršku.
