Narcis ili narcisoidnost je termin koji se danas često čuje, pogotovo na društvenim mrežama. Ovaj termin se može koristiti u žargonu u pogrešnom kontekstu, ili bez potpunog poznavanja njegovog značenja. Nije neretko da se na Tik-Tok-u ili Instagram-u neko okarakteriše kao narcisoidna osoba od strane laika kada on to zapravo nije, što može imati nepovoljan uticaj na društveni ugled te osobe…
Ukoliko mislite da imate posla sa narcisom ili kod sebe prepoznajete narcisoidne crte, pročitajte dalje da saznate šta je narcisoidni poremećaj ličnosti, kako ga prepoznati kod sebe i drugih, te kako se ovaj poremećaj dijagnostifikuje i leči.
Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti?
Za početak je bitno razumeti razliku izmedju crte ličnosti-narcizam, i dijagnoze narcisoidni poremećaj ličnosti. Narcizam kao crta ličnosti je u manjoj ili većoj meri prisutna kod svih ljudi- ona podrazumeva ljubav prema sebi, ili ljubav prema sopstvenoj ličnosti. Većina ljudi ima zdravu dozu narcizma, koja se smatra poželjnim za mentalno zdravlje i samopouzdanje osobe.
Ukoliko ne volimo sebe i ne verujemo u sebe, nećemo imati pozitivnu sliku o sebi, kapacitet da volimo druge ni samopouzdanje u svoje mogućnosti za uspeh. Medjutim, kada narcizam predje u patologiju i osoba ima nerazumno visok osećaj sopstvene važnosti i vrednosti, onda se govori o narcisoidnom poremećaju ličnosti.
Narcisoidni poremećaj ličnosti je psihički poremećaj, a osobe sa ovom dijagnozom imaju pojačan doživljaj samovažnosti, što dovodi do formiranja pogrešne slike o sebi, praćenje preteranom željom za pažnjom i divljenjem. Drugim rečima, narcisoidne osobe su zaljubljene u sebe, njihova ljubav je usmerena samo na sopstveni ego.
Osetljivi su na bilo kakvu kriitku, jer se iza ekstremnog samopouzdanja krije nesigurnost. Mogu biti vrlo razočarane i nesrećne ako od drugih ne dobiju posebnu pažnju i divljenje koje veruju da zašlužuju, što ih često pokreće da druge ljudi manipulišu i iskorišćavaju.
Narcisoidni poremećaj ličnosti je prisutan kod oko 6% opšte populacije. Ovaj poremećaj je mnogo češći kod muškaraca nego kod žena, a dijagnoza može da se da tek u ranom odraslom dobu, ili nakon puberteta. Narcisoidnost je često prisutan kod dece, ali se smatra tipičnim za uzrast deteta i ne mora da znači da će dete razviti poremećaj.
Simpomi narcisoidnog poremećaja
Po dijagnostičkim kriterijumima, narcisoidna osoba će najčešće ispoljavati sledeće simptome:
- Visok osećaj sopstvene važnosti, grandiozni osećaj sopstvene “veličine”, koji nije u skladu sa njihovim realnim dostignućima
- Potreba i zahtevanje stalnog i preteranog divljenja i pažnje od drugih. Ukoliko to ne dobiju, reaguju besom i prezirom
- Opsednutost fantazijama neograničenog uspeha, moći, genijalnosti, lepote, slave i seksualnih veština
- Veruju da su “posebni” i da ih “obični” ljudi ne mogu razumeti, pa traže društvo ljudi koji imaju visok društveni status
- Stav da imaju urodjeno pravo na ono što su zamislili za sebe (na primer, da imaju pravo na visok društveni status bez ikakvog doprinosa)
- Sebično iskorišćavanje drugih i manipulacija drugima, sa ciljem postizanja vlastitih ciljeva
- Nedostatak empatije prema drugima, nerazumevanje tudjih potreba, osećanja i izbora. Ne sluša druge dok pričaju o sebi ili svojim problemima
- Arogantno, nadmeno i bahato ponašanje i stav
- Zavist prema drugima, i veruju da drugi zavide njima
- Nepodnošenje bilo kakvog vida percipirane kritike njihove ličnosti ili ponašanja
- Nesposobnost kontrole svojih emocija i ponašanja u stresnim situacijama
Tipovi narcisoidnog poremećaja
Prema kriterijumima društvene prihvatljivosti, možemo razlikovati adaptivni i maladaptivni narcizam. Ova podela naglašava razliku izmedju produktivnih i neproduktivnih aspekata narcizma.
- Adaptivni ili prilagodljivi narcizam se odnosi na korisne aspekte narcizma, kao što su visoko samopouzdanje, samouverenost i sposobnost ličnog promovisanja.
- Maladaptivni ili neprilagodljivi narcizam obuhvata one osobine koje negativno utiču na odnos prema sebi i drugima. Ovde se podrazumeva agresivnost i manipulativnost.
Prema ovim aspektima narcizma, može se napraviti podela na pet podtipova narcisoidnog poremećaja ličnosti:
1. Prosocijalni narcis je osoba koja čini dobra dela kako bi dobila pohvale i pažnju javnosti. Oni izgledaju nesebično i velikodušno, i neretko su veoma aktivne u dobrotvornim akcijama. Ovakve osobe su zabavne i šaljive kako bi privukli što više pažnje.
2. Antisocijalni narcis ima simptome i narcisoidnog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Karakteriše ga potpuno odsustvo empatije, teška narav i sebično ponašanje. Ovaj pod tip narcizma se smatra opasnim po druge.
3. Otvoreni narcis je osoba koja otvoreno pokazuje većinu narcisoidnih crta, kao što su grandioznost, isključivost i hvalisanost.
4. Prikriveni ili tajni narcis (takode nazvan ranjivi ili nesiguran) se čine kao stidljivi, rezervisani i nesigurni prema drugim ljudima. Iz tog razloga se kod njih narcizam teže otkriva. Iza tih crta, oni za sebe još uvek smatraju da su superiorniji od drugih ljudi, i da ne dobijaju pažnju koju zašlužuju.
5. Antagonistički narcis je tip otvorenog narcizma koji je usmeren na rivalstvo i konkurenciju.
Kako prepoznati narcisoidni poremećaj kod sebe?
Iako će prema drugim ljudima narcisoidna osoba pokazivati lice samouverenosti i superiornosti, neretko je da će se duboko u sebi osećati nesigurnim. Ovaj poremećaj je često praćen i udruženim simptomima depresije, anksioznosti, nesanice i zavisničkog ponašanja, te se može na taj način kod sebe i prepoznati.
Dok većina narcisa neće priznati kod sebe ranije navedene simptome, ipak je moguće doći do samouvida ukoliko osoba ima želju za promenom. Ukoliko kod sebe prepoznajete sledeće karakteristike, moguće je da je narcisoidnost izražena, i da je potrebno da potražite pomoć stručnjaka:
- Često ste osvetoljubivi
- Nikad ne preuzimate odgovornost za svoje postupke
- Imate brze i česte promene raspoloženja
- Imate poteškoća u ostvarivanju dubljih odnosa sa nekom osobom, jer zapravo imate strah od bliskosti
- Često zavidite drugima i želite da drugi zavide vama
- Lažete i manipulišete drugima, koristite psihološke igre za uspostavljanje moći nad drugima
- Imate stalnu potrebu da vam se drugi dive i da odobravaju vase postupke
- Nemate empatije i razumevanje prema tudjim potrebama, emocijama i stavovima
Kako prepoznati narcisoidni poremećaj kod drugih?
Ukoliko prepoznajete gore navedene simptome kod bliske osobe, posebno obratite pažnju na njihovo ponašanje u medjuljudskim odnosima- usmereno ka vama a i ka drugima. Osobe sa narcisoidnim crtama se mogu prepoznati na osnovu sledećih 5 osobina ličnosti koje kod njih dominiraju:
1. Preterani ego
2. Nedostatak empatije
3. Stalna potreba za pažnjom
4. Potisnuta nesigurnost
5. Prekoračivanje tudjih granica
Narcis se oseća kao da je uvek nadredjeni, svemoguć, sveznajuć, da je pozvan da deli savete, da je nepobediv, imun, “iznad zakona”. Narcisoidna osoba mnogo priča o svojim uspesima, a ništa konktretno ne radi.
Posebno obratite pažnju na izjave narcisa i način na koji govore o sebi i drugima. Narcisoidna osoba pokušava da manipuliše drugima i u tome se služi pasivnom agresijom. Ukoliko osoba često koristi sledeće ili slične izvaje, moguće je da je narcizam izražen:
- Nikada nećeš naći nekoga tako dobrog kao ja.
- Ja sam pametniji/a i uspešniji/a od tebe, i trebalo bi da me slušaš.
- Ti si mi naterao/la to da uradim.
- Zašto ne možeš biti kao on/ona? Zato te niko i ne voli.
- Ti si tako sebičan/na, i imaš problem sa poverenjem.
- Ako uradiš to, neću te više voleti.
Uzroci nastanka narcisoidnog poremećaja
Nije potvrdjeno šta tačno dovodi do razvoja narcisoidnog poremećaja ličnosti kod ljudi, ali se stručnjaci slažu da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe, te da je uvek u pitanju medjusobni uticaj više faktora.
1. Socijalni faktori- Okruženje u kom dete odrasta, kao i pristup roditelja prema detetu se smatraju bitni faktori u nastanku poremećaja ličnosti. Teorija socijalnog učenja smatra da ako roditelj previše potcenjuje ili precenjuje dete, to dete će izrasti u narcioidnu osobu. U okolnostima nedostatka topline, preterane roditeljske kritike, učestalog zlostavljanja ili permanentnog zanemarivanja, ili čak precenjivanja deteta, narcizam ima tendenciju da se pojavi kao psihološka odbrana.
Ukoliko je dete zapostavljeno, braniće se pokušajima da nadoknadi nedostatak pažnje u odraslom dobu. Sa druge strane, ukoliko roditelj ima previše zaštitinički stav i u potpunosti udovoljava detetu, takva deca će od malena navići na puno pažnje, te će isto očekivati u odrasloj dobi. Neće sva zanemarena ili previše zaštićena deca razviti narcizam- ali ukoliko je dete rodjeno sa tendencijom da razvije narcisoidni poremećaj pod uticajem genetskih i psiholoških faktora rizika, veća je verovatnoća da će se pokrenuti ovo stanje.
2. Genetski faktori – velika je mogućnost da dete nasledi ovaj poremećaj ličnosti ukoliko je prisutan kod roditelja.
3. Neurobiološki faktori– veza izmedju biologije mozga, razmišljanja i ponašanja.
4. Psihološki faktori – temperament osobe koji je kako urodjen, tako i oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni mehanizmi prevazilaženja koje je osoba stekla kao odgovor na životne izazove.
Odnos sa narcisom
Ukoliko osećate da vaš partner od vas zahteva divljenje, poseban tretman i potpuno razumevanje, a zauzrvat ne daju ništa ili vrlo malo, moguće je da ste u vezi sa narcisom. Narcisoidni partner će nastojati da manipuliše vama tako što će vam stalnim kritikama inicirati da ste manje vredni od njih, da osećate krivicu zbog njihovog ponašanja, i da se osećate kao da ih niste vredni. Biti u partnerskom odnosu sa narcisom može biti emocionalno iscrpljujuće, jer narcis nema empatiju, niti može ili želi da razume vasa osećanja i potrebe.
Narcisoidni poremećaj ličnosti u vezi će se ogledati u specifičnom ponašanju, jer narcisi traže osobe koje su nesigurne, sklone zavisnosti i simbiotskom vezivanju, kojima će moći da manipulišu. Oni pronalaze partnere za koje smatraju da su inferiorni i manje vredni od njih samih, što im sa jedne strane stvara osećaj sigurnosti u sebe, a sa druge strane osećaj besa prema sebi što su u vezi sa osobom koja nije na njihovom “nivou”.
Muškarci narcisi često traže atraktivne i vrlo fizički privlačne osobe za partnera, koje su često mnogo mladje od njih, kako bi kod drugih izazvali divljene i zavist.
Dijagnostifikovanje narcisodinog poremećaja
Narcisoidni poremećaj ličnosti nije lako dokazati, i jedino stručnjak za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog, može potvrditi postojanje ovog poremećaja. Ukoliko se prvo obratite lekaru opšte prakse, oni će vas uputiti na stručnjaka mentalnog zdravlja, koji će sa vama nastaviti proces dijagnostifikovanja, i eventualnog lečenja.
Da bi utvrdili postojanje narcisoidnosti, stručnjaci koriste test “Narcisoidni inventor ličnosti”, koji se koristi da se zvanično registruje narcisoidno ponašanje. Utvrdjivanje uzroka nastanka ovog poremećaja je posebno kompleksno, jer kao što smo već naveli, postoji medjuuticaj različitih faktora.
Lečenje narcisoidnog poremećaja
Ne postoji lek za narcisoidni poremećaj ličnosti. U tretmanu ovog poremećaja koristi se terapija razgovorom, odnosno psihoterapija. Ukoliko narcisoidna osoba ima uvid u svoje ponašanje i želi promenu, do promene može doći ako su iskreno posvećeni i otvoreni. Ipak, narcisi predstavljaju teške klijente za psihoterapijski rad.
Iz razloga što narcisi ne žele da iko pomisli da imaju problem, retko koja narcisoidna osoba će sama potražiti pomoć. Pomoć u njihovo ime će potražiti okruženje- porodica i prijatelji- na čije živote narcisoidna osoba utiče sa svojim ponašanjem. Više verovatno je da će narcis potražiti pomoć zbog drugih poteškoća koje mogu pratiti njihov poremećaj, kao što je depresija, nesanica, ili posledica prekomernog pušenja, zloupotrebe droge ili alkohola.
Narcisi će najčešće tražiti pomoć u momentima dekompenzacije njihove lažne slike o sebi, kada ih obuzimaju depresija, anksioznost ili psihosomatske tegobe.
Drugi razlog zašto narcis neće potražiti pomoć je strah da se ne bi razotkrilo ono čega se narcisi najviše plaše- a to je da će pasti njihova maska preteranog osećaja samovažnosti, i razotkriti se njihov bazični osećaj manje vrednosti i nesigurnosti. Narcisi se plaše da su “obični” kao i drugi ljudi. Dok je teško utvrditi konkretan uzrok nastanka poremećaja kod neke osobe, kroz psihoterapiju je moguće razrešiti potencijalne uzroke i na taj način ublažiti simptome.
Lekovi mogu da se prepišu kao pomoć pri odredjenim udruženim simptomima i problemima, kao što je depresija ili nesanica, ali poremećaj ličnosti kao takav ne može da se izleči farmakoterapijom.
Zaključak
Narcizam je karakteristika koja sa jedne strane može biti poželjna u pravoj dozi za samopouzdanje osobe, a sa druge strane može imati vrlo nepovoljne i ozbiljne opasnosti po druge ljude i društvo. Prepoznavanje simptoma patološkog narcizma kod sebe ili kod bliske osobe je prvi korak na putu ka izlečenju.
