Opsesivno kompulsivni poremećaj je vrsta anksioznog poremećaja, koji karakteriše stalni strah koji se ispoljava u vidu opsesivnih simptoma. Ovaj poremećaj zahvata oko 1-3% stanovništva na svetu, ali se podaci o učestalosti poremećaja razlikuju od zemlje do zemlje. Međutim, veliki broj ljudi se tokom života susretne sa nekim od simptoma OKP-a tokom stresnih faza kao što je smrt bliskog člana porodice, rođenje deteta i drugo. Kada se to desi, mnogi ne znaju kako da postupe u susretu sa opsesivim mislima, ne znajući da je pojava ovog tipa anksioznosti učestala pojava i da je većina doživi u jednom trenutkU. Međutim, kada opsesivne misli prerastu u poremećaj neophodno je konsultovati se sa stručnjacima.
Opsesivno kompulsivi poremećaj karakteriše postojanje opsesivnih misli i kompulsija odnosno ponavljajuće radnje koja treba da ukine razmišljanje o nemoralnim stvarima. Ovaj poremećaj se javlja po pravilu javlja kod visoko moralnih ljudi.
Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?
U suštini, ovaj poremećaj karakterišu neprijatne misli u vidu nečeg nasilnog ili seksualnog, što u osobi izaziva osećaj diskomforta. To su opsesivne misli. Ove misli osoba iznova doživljava i mora da pronađe način kako da se otarasi neprijatnog osećaja. To postiže preko kompulsija radeći neke radnje koje mogu da “ukinu” nepoželjne misli i smanje osećaj krivice. Svako od nas doživljava neke neprijatne misli i one su sastavni deo života, ali ljudi sa OKP poremećajem pridaju veći značaj ovim mislima.
Osobe sa ovim poremećajem imaju visoka moralna načela i poštuju red, rad i organizaciju. Oni uvek želele da imaju kontrolu nad svojim životom i nemaju mogućnost da uživaju u trenutku i budu spontani. U prijateljstvima i partnerskim odnosima su škrti, a kao osobe su pedatni, vredni, savesni i komformistički nastrojeni.
Mnoge osobe žive godinama sa ovim poremećajem ne znajući da mogu da pomognu sebi i da ga tretiraju, zbog skrivene prirodne simptoma. Ovaj poremećaj posle određenog vremena kreće da utiče na kvalitet svakodnevnog života kod osobe, jer ona postaje preteranog opsednuta bavljanjem ritualnim radnjama. To obično bude razlog zašto se ove osobe odlučuju da posete psihologa ili psihijatra. Preterana briga o tome da li su zaključana vrata nakon odlaska, popravljanje odeće, potreba da se broje zebre na prelazu svaki put kada se prelazi ulica sve predstavlja manifestaciju ovog poremećaja.
Po psihoanalizi, ove osobe su uskraćene seksualnog ispoljavanja zbog čega joj simptomi prelaze u ponavljajuće radnje. Nauka danas ipak gleda na ovaj poremećaj iz više uglova, kao što je način odrastanja, genetski faktor, uticaj stresnih događaja, itd…
Vrste opsesivno kompulsivnog poremećaja
Postoje razne vrste opsesivno kompulsivnog poremećaja koji se karakterišu različitim okp sindromima. Oni mogu da se javljaju u kombinaciji ili u vidu drugih poremećaja. Vrste opsesivno kompulsivnog poremećaja su sledeće:
- Misli o zarazi
Pojedinci sa ovim vidom OKP-a su opterećeni bakterijama i virusima koji se nalaze u spoljašnjoj sredini. Zbog toga, oni često peru ruke i preterano obraćaju pažnju o čistoći, što može da dovede do toga da im ruke postanu oštećene zbog učestalog pranja ili da im se smanji kvalitet svakodnevnog života, jer imaju potrebu da stalno vode računa o higijeni. Smarta se da ovaj tip OKP poremećaja potiče od osećaja da je osoba prljava i da treba da spere sa sebe sve loše stvari.
- Stalno proveravanje
Ovaj tip osoba ima potrebu da stalno proverava sigurnosne kamere ili šporet nakon odlaska iz kuće, jer imaju neobjašnjen strah, odnosno ankioznost. Zbog toga ne mogu da se opuste i u situacijama kada bi trebali da se opuste, već preterano brinu.
- Simetrija i red
Pojedinci sa ovom vrstom OKP-a imaju potrebu da stalno nameštaju stvari da bi bile simetrične. Oni se osećaju prinuđeno da rasporede predmete na određen način, slede krute rutine ili savršeno porevnavaju predmete. Zbog ove preterane potrebe za uređenošću često kasne na posao i druge događaje i izbegavaju da se vide sa drugima kako ne ih ne bi preplavila potreba da stave stvari gde treba da budu.
- Intruzivne misli
Instruzivne misli predstavljaju misli koje su visoko neprijatne i koje se ponavljaju. One mogu biti nasline (pomišljanje o povređivanju svog deteta) ili seksualne (seksualni odnos sa članom porodice). Kada se pojave ove misli osoba oseća grižu savest, pa pokušava da ih odmetne, kada mogu da nastanu ponavljajuće radnje.
- Ruminacije
Ruminacije su opsesivna razmišljanja o određenoj filozofskoj temi kao što je “šta se dešava posle smrti” i “da li su ljudi dobri ili ne”. Ovo su neproduktivne misli, jer pojedinac provodi prevelik broj vremena razmišljajući o ovim temama i ne usmeravajući svoju pažnju ka objektivnim temama.
- Sakupljanje
Ovo obuhvata sakupljanje nepotrebnih stvari, jer osoba ne može da se rastane od nepotrebnih predmeta. Ovaj tip opsesivno kompulsivnog poremećaja se primećuje i vizuelno, jer je dom osobe koja pati od ovog poremećaja pretrpan i ponekad nehigijenski.
- Brojanje i opsednutost brojevima
Neki pojedinci mogu biti opsednuti brojanjem ili brojevima ili izvršavanjem određenih radnji tačan broj puta. Ovo ih opterećuje jer moraju posvetiti određeni deo svog dana na ustaljene radnje, koje je neophodno da urade.
- Perfekcionistički OKP
Perfekcionizam se ogleda u potrebi da osoba sa ovim poremećajem obavi stvari na savršen način, često zanemarivajući suštinu zadatka koji treba uraditi. Ovi pojedinci imaju veliki strah od greški, pa ih to može ometati u pokretanju novih aktivnosti.
- Verski ili moralni OKP
Pojedinci mogu biti opsednuti osećajem da su počinili greh i da trebaju da se iskupe za svoje ponašanje. Ovo ih načini da se osećaju da treba da se iskupe u vidu radnji koje će poništiti njihove loše misli. Primer za ovakav vid misli su razmišljanje o tome da je pojedinac homosekualac, iako to nije i osećaj straha nakon ovih misli.
Simptomi opsesivno kompulsivnog poremećaja
Simptomi opsesivno kompulsivno poremećaja obuhvataju radnje kao što su:
- Potreba za proveravanjem šporeta, pegle itd
- Potreba da svi predmeti budu simetrični i u savršenom redu
- Stalno pranje ruku i svog doma
- Strah od gubljenja kontrole
- Osećaj griže savesti
- Nametljive misli koje su u suprotnosti sa sistemom vrednosti osobe
- Strah da će osoba nauditi nekome
- Ponavljajuće radnje kako bi se odgonetnu osećaj griže savesti
- Preterana briga o tome da li osobu partner voli ili briga o zdravlju bliskih osoba i stalno proveravanje
Uzroci nastanka opsesivno kompulsivnog poremećaja
Psihoanaliza je isticala da opsesivno kompulsivni poremećaj nastaje kada se potisnu seksualne potrebe. Kada se to desi nastaje konflit i osoba postaje fiksirana u analnoj fazi i ima poteškoće u razvoju. Taj strah se konvertuje u opsesivne misli i radnje.
Od perioda kada je psihoanaliza bila jedina grana psihologije, razumevanje OKP-a se promenilo. Danas se smatra da se uzrok ovog poremećaja nalazi u više faktora, koji su neurološke, psihološke, socijalne i druge prirode. Primetno je da se ovaj poremećaj prenosi u porodici, što implicira postojanje genetske osnove. Međutim, uzrok toga može da se posmatra i u sredinskim uslovima, jer se prenose iste navike vaspitanja koje mogu da utiču povoljno na stvaranje OKP-a.
Mozak osoba sa ovim poremećajem se razlikuje u fiziološkom smislu u odnosu na mozak ljudi koji nemaju ovaj poremćaj. Razlike se odnose na prefrontalni korteks i subkortikularne strukture.
Kognitivne teorije ističu da su uzrok nastank ovog poremećaja pogrešna uverenja, dok bihejvioralne teorije govore da ovaj poremećaj nastaje vezivanjem straha za određeni objekat, pa osoba teži da izbegne taj objekat. Sem ovoga, na nastanak utiču i nepovoljni životni događaji koji formiraju traumu, kao što su smrt supružnika, otkaz ili neki drugi događaj.
Kada se javlja opsesivno kompulsivni poremećaj?
Opsesivno kompulsivni poremećaj se javlja u kasnom detiljstvu ili početkom adolescencije. U ovom periodu se mogu uočiti prve manifestacije ovog poremećaja i to u većem broju slučajeva kod dečaka nego kod devojčica. Uzrok poremećaja u ovom periodu je u velikom broju slučajeva porodična istorija poremećaja i simptomi su izraženiji.
U nekim slučajevima ovaj poremećaj se javlja u ranom odraslom dobu ili kasnoj adolescenciji. U ovom slučaju su i muškarci i ženske osobe pogođeni u jednakoj meri. U detinjstvu je moguće primetiti prve simptome ovog poremećaja, ali zbog stalnog razvitka i promena koje se doživljavaju pri razvoju nemoguće je govoriti o postojanju poremećaja. Opsesivno kompulsivni poremećaj se održava tokom života, sa manje ili više izraženim simptomima. Bitno je istaći da na prevenciju i izraženost simptoma utiče rano otkrivanje poremećaja.
Lečenje opsesivno kompulsivnog poremećaja
Kognitivna terapija se pokazala učinkovitom u smanjenju simtoma opsesivno kompulsivnog poremećaja. Ona se odnosi na menjanje pogrešnih verovanja i pridavanje manje pažnje svojim mislima. Ovo postepeno utiče na smanjenje anksioznosti zbog svojih misli i ukidanje kompulsivnih radnji.
Uz psihoterapiju se određenim situacijama kombinuje i upotreba antidepresiva, koji balansiraju fiziološko stanje u mozgu. Oni utiču na inhibiciju seratonina i tako smanjuju kompulsivnost. Lekovi kreću sa delovanjem posle 2 nedelje upotrebe, a puna efikasnost se primećuje posle oko mesec dana.
Zaključak
Opsesivno kompulsivni poremećaj spada u anksiozne poremećaje i dosta često se ne primećuje dok ne krene da ometa normalno fukncionisanje. Potrebno je tretirati ga i pre smanjenja fukcionalnosti, jer je danas moguće uspešno ga lečiti. Većina osoba doživi neki simptom ovog poremećaja usred traumatičnih iskustava, ali se u tom slučaju ne postavlja dijagnoza. Psihologija ističe da osobe sa ovim poremećajem imaju karakterističan “krut” karatker i da teže organizaciji i redu i ne umeju da se prepuste trenutku. U lečenju opsesivno kompulsivnog poremećaja koristi se kombinacija psihoterapije i lekova, ukoliko je potrebno.
